УБИСТВО КРАЈ РЕКЕ

Градски парк поред Велике Мораве крије многе тајне. Најлепше су оне љубавне – тајне о првим пољупцима и невиним додирима заљубљених.

Некада је на ушћу Раванице постојао висећи мост, а иза моста је била кафана „Мулен Руж“ са летњом баштом и подијумом за игру. Даље се пут ка Ади рачвао, лево ка језеру и десно ка обали Велике Мораве. Купање на мирном језеру и први завеслаји на једином чамцу су били саставни део сваке младости, а шетња поред реке је била привилегија заљубљених парова које ни пецароши нису узнемиравали.

Зечеви и фазани су се навикли на посетиоце Аде. Ни веверице се нису плашиле. А ројеви комараца су се радовали.

У сумрак летњег дана, док се сунце спуштало иза врхова дрвећа на левој обали реке, још један заљубљени пар држећи се за руке прешао је преко висећег моста и скренуо десно. Нису далеко одмакли. Сува трава и топао ситан песак златне боје били су примамљивији од сваке постеље. Младић је легао на леђа, а девојка се нагнула над њим и размењивали су вреле пољупце. Њој је само коса извиривала изнад ниског растиња.

Зачуо се изненада пуцањ из ловачке пушке.

Вране су полетеле у небо. Последњи купачи на обали реке су погледали ка птицама. Конобар у „Мулен Ружу“ је застао са намештањем карираног столњака.

Она није могла ни да крикне, само је пала преко њега. Више ништа није видела.

Он је осетио крв на лицу. Њену крв и своју. Бол у глави и потпуни мрак.

Младалачки снови су у трену убијени.

Месецима касније је започело суђење убици. Бранио се да је пуцао на зеца и да није уопште знао да је погодио двоје заљубљених. Зато је и био члан екипе која је предано више дана вршила потрагу за убицом. Наводно је тек много касније схватио да је баш његов хитац из сачмаре узрок незапамћене трагедије.

А Ћупричани су шапутали да је Доктор прави убица, али да је платио Ловцу да иде уместо њега на робију.

Причало се да је тог поподнева Доктор седео у дворишту своје куће која се налази близу цркве. Играо је карте са пријатељима и пијуцкао ракију. Похвалио се како једва чека да испроба нову ловачку пушку. Када у великом овалном тањиру више није било парадајза и овчијег сира, пријатељи су се разишли. Доктор је узео своју нову пушку и кренуо кроз парк ка висећем мосту и даље ка Ади.

Све сахране у Ћуприји су биле као и у другим варошицама. Ковчег са настрадалим младићем је ношен улицама од његове куће до цркве. Маса света је била испред црквене порте чекајући да крену ка гробљу. Доктор је наизглед мирно стајао у свом дворишту посматрајући  суграђане. Осећао је да мора да оде из Ћуприје негде далеко, негде где би заборавио све.

Велика Морава је следеће године поплавила кафану „Мулен Руж“ и она се просто истопила у води, јер је била саграђена од непечене цигле.  Девојка је научила да хода са белим штапом. Доктор је напустио Ћуприју.

Неколико година касније је висећи мост на ушћу Раванице постао неупотребљив. Ловац се вратио са робије. Наизглед се све заборавило.

Или се није све заборавило. Постоји неко ко никада не заборавља.

Ловац је остао без свог сина који је убијен.

Велика Морава скрива многе тајне. И допушта да се на њеним обалама сања. Неки нови заљубљени парови безбрижно шетају држећи се за руке. Летње сунце се спушта иза врбака. Време тече као и река. Једино више нема купача.

Аутор:

Душан Стаменковић