ЖИВИШ ОВДЕ, РАДИШ ОНДЕ

 

autobus

 

Који је циљ путовања? То је једно од основних питања која сам имао студирајући у Београду. Половина путовања једног човека је везана за одлазак и повратак са посла. Она друга половина се односи на одлазак у трговину, код рођака,…, на неки културни догађај.

„У Србији страни послодавци верују да би радници морали да буду мобилнији и да буду спремни да, ако треба, живе у једном, а раде у другом граду. У иностранству радници свакодневно проводе сате за воланом, у аутобусу, метроу како би стигли до посла. На тај корак радници у Србији не одлучују се лако.“

Цитирао сам оно што је у мају месецу 2017. године објавила Радио Телевизија Србије.

У тренутку када милион људи нема посао и машта да заувек напусти Србији, да оде тамо далеко, неко се дрзнуо да каже како Србин више воли да седи без пара код куће, него ли да путује у други српски град и тамо ради!

Могуће је да појединци који су се родили и завршили школе у Београду не желе да раде у Вршцу, Чачку, Врању, Ћуприји, Босилеграду…. А и зашто би отишли из Београда, када сви из Вршца, Чачка, Врања, Ћуприје, Босилеграда, … маштају о послу у Београду, у Београду у коме се отварају нова радна места, у коме има школа, лекара, и да не набрајам.

Сећам се неког другог времена, времена када су се зидале фабрике поред Велике Мораве, Јужне Мораве, Западне Мораве, поред Тимока и Нишаве… јужно од Саве и Дунава.

Сећам се времена када су у Ћуприју дошли са мном да раде људи из Београда и многих других градова. Били смо колеге у истој фирми. По неко се вратио у Београд, али не због носталгије, него због боље плаћеног и перспективнијег посла. А тада смо имали месечне плате довољно велике да можемо да путујемо где хоћемо и када хоћемо, могли смо да имамо нов ауто, могли смо да радимо са задовољством.

https://stamenkovicdusan.wordpress.com/2017/04/12/morava-city/

Између Параћина, Ћуприје и Јагодине, саобраћали су препуни зглобни аутобуси са по 200 путника. Постојао је раднички воз из Јагодине до старе фабрике каблова. Између Параћина и цементаре у Поповцу утркивали су се аутобуси. И Ресавица је имала аутобуску станицу.

У Крагујевцу се производило 200.000 аутомобила годишње, а радника у фабрици је било најмање баш из Крагујевца. Слично је било широм Србије.

И тада никоме није падало напамет да каже „…да би радници морали да буду мобилнији и да буду спремни да, ако треба, живе у једном, а раде у другом граду. У иностранству радници свакодневно проводе сате за воланом, у аутобусу, метроу како би стигли до посла. На тај корак радници у Србији не одлучују се лако.“

Сада су Срби лењ народ који не воли да ради.

Нисам ја ово рекао. Нисам рекао, јер многи моји пријатељи раде у Норвешкој, Холандији, Немачкој, … и проводе сате за воланом, у аутобусу, метроу како би стигли до посла. Нисам рекао, јер знам да у Ћуприји данас раде многи који живе у Јагодини, Параћину, Ресавици…., јер знам многе комшије који сваког јутра крећу у Јагодину, Параћин, Ресавицу….

Аутор: Душан Стаменковић

One thought on “ЖИВИШ ОВДЕ, РАДИШ ОНДЕ

Add yours

  1. Причу „Живиш овде,радиш онде“од 7.5.2017.г. мислим да раније нисам прочитала.Она је,нажалост иста као да је данас написана.И даље би сви да побегну из малих и учмалих градова у којима је живот смислен само нама маторима.А иностранство да и не помињем.Време о коме пишеш је било време у коме смо сви пуни елана веровали да ће ова земља ићи само напред и да нас чека још боља будућност. Сада више не верујемо ,нити се надамо,а то је опасно стање свести.Кад кажу „Лењи Срби“то ми личи на изговор ,јер нема лењих народа ,има само лењих појединаца.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: