На западним обронцима Кучајских планина, тамо где извире Миросава, обновљена је црква посвећена Светом Јовану Крститељу – или Светом Јовану Главосеку. Јесењи празник којим се обележава дан када је цар Ирод из Галилеје наредио да се одсече глава Светом Јовану.
Судбина је да се на дан 11. септембра родио и почивши патријарх Павле, један од најомиљенијих српских патријарха. На тај исти дан почетком трећег миленијума у највећем терористичком акту су срушене куле близнакиње у Њујорку.
И име Светог Саве се везује за предео на коме се налази обновљена црква посвећена Светом Јовану Главосеку. Препричава се легенда да је ту Свети Сава помирио два брата Стевана и Вукана, па отуд и име брда „Свето брдо“, док се река која тече у подножју зове Миросава (Миро-Сава).
Кладенац изнад цркве су 1995. године обновили чика Млађа и тетка Софија, као дар цркви чији су ктитори. Истовремено су даривали и два црквена звона.
Легенда каже да је село Паљане некада било смештено баш ту, где је сада црква, на месту одакле се пружа леп поглед на Велико Поморавље и планине с друге стране – Црни Врх и Јухор, а да су пред навалом Турака сељаци избегли у скровиту јаругу где је сада село. Ту се сада налази и велики храст лужњак, познатији као Запис.
У подножју испод сеоске цркве протиче река Миросава чију воду пију грађани Ћуприје. Каптиран је стари извор Немања поред кога су нађени остаци римског водовода. У кориту реке су и две плитке каптаже које се често замуте, па је због њих изграђено филтерско постројење. Ћупричани остају жедни када падају кише и топи се снег, јер ова фабрика воде никада није прорадила.
Хајдучко време је било у Краљевини Југославији. Ево извештаја са два суђења у Ћуприји 1930. године:
Паљане је скривало и јатаке чувених хајдука, последњих у претходном веку. За Ивана Бабејића неки кажу да је био српски Робин Худ, јер је злато одузимао од богатих и давао га сиромашним. Овај најпознатији хајдук у Краљевини Југославији је рођен у влашком селу Лазница код Жагубице давне 1896. године. Бабица га је подигла увис, и пошто је био крупна беба, прорекла му је да ће бити хајдук.
Последњи велики хајдук, Горски цар, је међу Влајнама налазио најбоље јатаке. Чувале су га и рађале децу кријући ко им је отац, па тако Иван Бабејић нема наследника, јер му је прави син умро као дете. Иако нико никада није доказао да је Иван Бабејић убијао људе, важио је за опасног човека, убицу и пљачкаша.
У Паљану је године 1934. у ноћи између 4. и 5. октобра, у кући јатака Мише Илића последњи прави хајдук убијен. Мртвог су Ивана Бабејића однели у Ћуприју и оставили га на вашаришту да га народ гледа. Прича се да је неколико десетина хиљада људи дошло из целе Србије да виде мртвог Бабејића. После пет дана је сахрањен на непознатом месту поред Ћуприје. Случајно или не, сахрањен је на исти дан када је у Марсељу убијен Краљ Александар.
И тако, од времена Светог Саве, до хајдучких дана Ивана Бабејића, па и убудуће, време у Паљану тихо пролази. На дан када је цар Ирод наредио да се одсече глава Светом Јовану Крститељу окупе се сељаци око своје обновљене цркве и подсећају се легенди и митова.
Душан Стаменковић 
Kao i uvek,odlican clanak
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Izuzetno dobro, hvala, svako dobro!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
LEGENDE O MIROSAVI
Osim legende da je Rastko Nemanjić na reci Mirosavi mirio braću Stevana i Vukana, postoji i legenda da su caricu Milicu, kao monahinju Jevgeniju, sa monahinjom Jefimijom, koje su pošle u Stambol da traže oproštaj od Bajazita što je Stefan pogazio svoju reč, sinovi Stefan i Vukan sačekali na brodu manje reke gde je trebalo da dođe do mirenja. Od tada je ovaj deo reke nazvan Mirosava. Prema trećoj legendi, kada se jedan od braće carice Milice razboleo, po savetu pisara despota Stefana, poneli su da ga okupaju u vodi koja izvire ispod bigrene stene. Kako ih je uhvatilo nevreme, sklonili su se u obližnju pećinu. Čim je nevreme prošlo, oni su okupali mladog Nemanjića i on je odmah ozdravio. Selo kraj reke tako je dobilo naziv Bigrenica, a pećina, šuma i izvor nazvani su po Nemanji.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Usekovanje glave Svetog Jovana
Uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja svetog Jovana obeležavaju pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva, koja ovaj praznik svrstava među slave.
U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena („usekovana“) i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva „Usekovanje“.
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je „živeo u grehu“ sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj čuveni ples „Sedam velova“, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu svetog Jovana.
Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Veoma lepo uobliceno i zabelezeno. Hvala bou da jos ima entuzijasta da sacuvaju price i legende. Veoma brzo ce doci vreme kada nece imati ko da prepricava ono sto je cuo od predaka. Ovo je najsigurniji nacin cuvanja od zaborava. Ostace uvek negde na nekom serveru sacuvano. Zato ovo treba DELITI sto vise puta.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person