Ћупријски ликови – БАНКАР МИЛЕ

Број банака у Ћуприји је био променљив током времена. Банкарски живот је започет 1905. године оснивањем Земљорадничке задруге као кредитног тела. Удруживање кроз задругарство, а касније и кроз заједнички интерес да се што више оплоди новонастали капитал, омогућило је да се до почетка Другог светског рата у Ћуприји формира неколико банака. У главној улици у Ћуприји, сада Карађорђевој, а некада Краља Петра, поред „Моравске банке“ постојале су и „Трговачка банка“ и „Ћупријска штедионица“.

Glavna ulica 1937

Други Светски рат је означио прекретницу у Србији, пролетери постају радници самопуправљачи, рекло би се комунисти. Иако су комунистичко бескласно друштво и порез као капиталистичи елемент у супротности, без банкарства се није могло. У Ћуприји настају филијале и Народне банке и Службе друштвеног књиговодства, али и Задружна штедионица, касније Комунална банка. Банкарски службеници су се селили из зграде у зграду. Користили су дуго просторије некадашње – предратне МОРАВСКЕ БАНКЕ, у згради наспрам „Синђелића“.

Miletova banka

И данас постоји та зграда са сличном наменом у приземљу. Међутим у послератно време једну од просторија је Миле, директор банке, користио као свој стан.

Миле се доселио у Ћуприју као искусан банкар и политичар. Власт је имала поверење у њега, а како и не би, јер је он био међу комунистима један од ретких школованих људи.

Није се женио, није имао порода, па је све своје време користио у канцеларији и у стану, само је повремено прелазио улицу да би ручао у „Синђелићу“. На кафанском столу, који је увек био спреман за њега, налазило се бели, не карирани, коцкасти столњак. Ту је била стаклена чинија са куваним јајима и незаменљивим испод великог стакленог звона крофнама посутим прах шећером.

Увече је Миле обилазио све ћупријске кафане у којима је био добар роштиљ. Знао би да остане до фајронта.

Било у кафани или у канцеларији, Миле је увек био беспрекорно одевен. Бела кошуља, прикладна кравата и ципеле у боји која се уклапала са бојом одела и шеширом. Мића шнајдер је муку мучио да му скроји одело по мери, јер Миле није био конфекцијски манекен, низак и дебељушкаст, задавао му је главобољу.

Берберин Стојановић из најстарије фризерске радње у главној улици, од зграде банке ка мосту на Великој Морави, имао је много лакши посао од шнајдера. Миле није био захтевна муштерија, јер је био поприлично ћелав. Важно је било да коса поред ушију не штрчи испод шешира.

Camil Soko

Ћамил Соко је био задужен да Миле увек има изгланцане ципеле и да прво њему саопшти све важне чаршијске вести.

Sindjelic stari

Конобари из „Синђелића“ су повремено носили вечеру у његову собу. Само би прешли преко улице. Уз велики овал са разним ђаконијама понели би и флашу црног вина. Тек сутра ујутру, пред почетак радног времена у банци, враћали би се да преузму прљаве тањире и празну флашу.

Нагађали су конобари које су то даме свраћале увече код Милета. Организовали су и дежурство поред кафанског прозора не би ли препознали дотичне. А повремено су биле у исто време и две лепотице.

Миле се трудио да буде дискретан. То што није био ожењен, није био разлог да се хвалише, напротив. Као прави велики господин, шармер и боем, скривао је своје пријатељице.

Веровало се да су међу њима биле удате другарице, колегинице са посла, девојке из познатих ћупријских фамилија, распуштенице, певачице…

Tajna Boginje plodnosti

Само се једном десило да су две девојка по граду причале како су се изузетно лепо и забавно провеле с Милетом. Тврдиле су да би Миле био веома леп човек да није ћелав. У току ноћи, након попијеног „Јовачког црног“ ставиле су Милета на столицу испред огледала, а једна од њих, црнка бујне косе, попела се голишава изнад њега и направила му „перику“. Миле се само смејао и тражио да види с које стране би му раздељак на коси најлепше пристајао.

Године су брзо пролазиле и у банку су дошли млађи људи, Данка и Миша, школовани и породични. Били су амбициозни, строги и правични. У међувремену су се и банкарски закони мењали, па је Миле схватио да су га сустигле године и да је можда дошло време да оде у пензију. Сабрао је Миле радни и борачки увећани стаж, па је укупан пензијски стаж био довољан да му пензије буде велика као и дотадашња директорска плата.

Stamenkovic

Опроштај с колегама и послом у банци значио је и да Миле мора да потражи негде другде стан. Претходно се као добар партијски друг није борио да добије кућу у Ћуприји, задовољио се био канцеларијом-собом у згради банке. А и није осећао потребу да се као самац бори за некаквим материјалним богатством. Такво је то време било тада.

То што је постао пензионер, није значило да ће да остане на улици. Одмах му је био обезбеђен смештај у стану у тек саграђеној вишеспратници у главној улици.

Nekada Dom JNA

После краћег времена, чим је добио решење за пензију, Миле је отишао из Ћуприје. Дојучерашњим колегама је послао разгледницу са Хвара. Уз морски поздрав је поручио да је са хотелом склопио уговор да до лета станује у једној хотелској соби са дивним погледом на градску луку и острвце Јеролим.

Hvar

А када се лето примакло, Миле се преселио у хотел на самој Променади у Врњачкој бањи. И опет разгледница са поздравом колегама из банке.

Самац, без породице и порода, Миле је наставио да живи по хотелима. У родни Ражањ се никада није вратио. А и зашто би, тамо га више нико није познавао.

Године су брзо пролазиле. У Ћуприји су се банке промениле. Створене су неке нове банке, сазидане су нове банкарске зграде. У тим зградама није било канцеларија адаптираних у собу за директора банке. И кафана „Синђелић“ више није била иста као пре.

Тек једнога дана се прочуло да је Миле умро. Кажу да га је ујутру пронашла собарица у једном хотелу. Лежао је на кревету као да је заспао.

Можда је те ноћи сањао да има породицу, децу, унуке. Можда је сањао своју собу у згради банке у Ћуприји. Можда је сањао време док је студирао између два рата. Можда више није имао снове.

 

Advertisements

3 thoughts on “Ћупријски ликови – БАНКАР МИЛЕ

Add yours

  1. Opet me vracas u detinjstvo,kad je Mile bankar bio direktor mojoj mami,pa sam se(doduse krijuci se) naslusala prica i njemu,sto stvarnih,sto izmisljenih.Jedna je :da je bio beskrajno zaljubljen u jednu koleginicu koja ga je uporno odbijala jer se bojala da ne bude jos jedan njegov”trofej”.I ostala je sama.Kao i on.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: