СЕЊЕ – СКРИВЕНО БЛАГО

Порекло имена насеља СЕЊЕ је тешко утврдити, а има га у варијантама СИЊ, СЕЊ… Можда потиче и од речи СЕЊ – горњи део воденичног вретена? Или је то просто сунчана сенка испод шумовитог брда? На подручју Сења су постојале ливаде, па су стогови сена били на местима званим Доње и Горње Сење. А можда име потиче од грчке речи која у преводу има значење гостољубива, гостопримљива?

Није случајно кнез Лазар изабрао баш овај предео за изградњу манастира Раваница у коме данас почивају његове свете мошти. И синаит Ромил Раванички је боравио у близини манастира, у пећини која је порушена приликом изградње железничке пруге Ћуприја – Сењски Рудник. У југоисточном углу припрате манастира је гроб преподобног Ромила Раваничког.

Легенда каже да Сење није постојало пре изградње манастира Раваница, односно да је настало приликом изградње манастира Раванице, а да су пре тога постојала два мала насеља у близини, десетак кућа југозападно од Сења (Доње Сење) и више кућа северозападно од Сења (Горње Сење), где још увек могу да се уоче остаци.

Додуше, манастир Раваница је сазидан на месту где је пре тога постојала црква. Синаит преподобни Ромил је умро 1376. године, пре него што је манастир Раваница изграђен, а из тога следи закључак да је њему храну доносио старешина цркве која је постојала пре манастира.

Пут према манстиру поред Врела је касније пробијен, а првобитно, док се манастир градио, прелазило се преко брда са јужне стране. Према „Раваничкој повељи“ следи да је уз манастир Раваницу прилог кнеза Лазара било и село Равно (Ћуприја).

Пре 8.000 година постојало је насеље Стублине (део богат питком водом) код данашње Супске, као и безимено насеље поред Сења, у делу који је знан као „Краљево поље“. То само за себе довољно говори о питомини терена који је био погодан за људске насеобине. А нађени делови римског водовода потврђују да се једно од 22 римска насеља у околини Ћуприје налазило у близини Сења. Додуше, прича се и да је изнад манастира постојао римски „млековод“, јер су наводно Римљани цевима спуштали млеко са пашњака у долину.

Блага клима и плодно земљиште омогућују људима да могу овде да опстану и када су највеће недаће које човека могу да задесе. Можда су баш ти природни услови највеће скривено благо које постоји у Сењу.

Црно благо – угаљ је захваљујући радозналости једног од Пандуровића, откривен у близини Сења 1849. године, а експлоатација је почела 1853. године. Први назив угљенокопа је био „Мајдан Александровац“ по књазу Александру Карађорђевиће. Након промене власти 1860. године рудник је добио назив „Мајдан код Сења“, а нешто доцније „Мајдан Сењски“.

Други Пандуровић из Сења, Драгиша Пандуровић (1885-1951) је постао ђенерал у Краљевини Југославији. Као млад официр учествовао је у свим ратовима у прошлом веку, није га мимоишла ни Арнаутска побуна 1913. године.  Био је професор на војној академији, писао је књиге,… На почетку Другог светског рата је био командант Триглавске дивизије у Љубљани. Крај рата је дочекао у Аустрији и није више био пожељна личност у Титовој Југославији. И данас у манастирској порти су гробови његова два ађутанта који су погинули на Једрену штитећи живот свог команданта.

Још два генерала с краја двадесетог века потичу из Сењског Рудника, који је силом отет од Сења променама у територијалној организацији државне власти. Комунистичкој власти се није допадао пропис Краља Александра из 1931. године према коме су срезу Раваничком припадале општине Дражмировац, Исаково, Вирине, Бигреница, Батинац, Влашка, Иванковац, Крушар, Сење, Стубица и Ћуприја (Сењски Рудник, Равна Река, Пасуљанске Ливаде – све је припадало општини Сење). Параћински и Деспотровачки срез се уопште нису граничили, за разлику од данас.

Истражујући пећине у околини Сења, пре свих су то Раваничка пећина, Милкина пећина, Аловска и Мириловска пећина, Зајча, Бушна и Медвеђа, стручњаци су пронашли трагове живота од давнина, из времена које је много старије од данашње цивилизације. У пећини поред манастира постоји и данас посебна врста паука. У више пећина поред реке Раванице, нађени су остаци пећинског медведа из праисторије, који је био већи, крупнији од данашњег мрког медведа. У равници поред Велике Мораве налажени су остаци мамута, а у пећини изнад Врела откривена је кост рунастог носорога.

Долазеће генерације имаће још много шта да истражују у околини Сења.

Природна топла вода је извирала на педесетак метара од Врела, у речном кориту. Вода је имала температуру слично оној коју има термални извор у Сисевцу.  Неко се можда уплашио да Сење не постане бањско лечилиште, па је затрпао извор пре пар деценија. И тако је заборављен извор који се зими пушио дајући неколико литара топле воде у сваком минуту. Заборављено је и да је за потребе каменолома 1939. године уништена пећина изнад Врела (испосница Светог Андрије) у којој су нађени драгоцени трагови праисторије.

Док сијалице нису забљештале у кућама 1943. године, неко каже захваљујући четничкој власти, Сењани су по мраку користили гашњаче. Лако им је било, јер су перолеј узимали бесплатно недалеко од села, на 300-400 метара према Стубици, у месту званом Јелен. Жуту течност су накапали у флаше, одстрањивали прљавштину и воду, па онда пунили своје лампе. Јесте да је димило и смрдело, али је било џабе.

Пролази лагано ера коришћења угља у индустрији, па тако нема више ко да копа угаљ ни у Зубрави, одакле је до 1953. године жичаром доношен угаљ на претоварну станицу у Сењу, па је даље ћиром транспортован ка Ћуприји.

Ако угаљ више није важан, онда ће даља истраживања да буду усмерена ка проналажењу нафте и топле воде. Да ли је то скривено благо Сења?

Благо игумана Макарија, скривени златни олтар у манастиру и друге драгоцености, буде машту разних истраживача, аматера и професионалаца. Извор Бубутало, који с времена на време говори, бубуће, указује на подземну сифонску везу са водом у манастирској Раваничкој пећини. Отуда и помисао да у пећини постоји подводни улаз у просторију са благом.

Тумачи скривене поруке у „Слову љубве“ сматрају да синови Кнеза Лазара шифровано, да се Турци не досете, описују место где је скривено благо Цара Душана, баш у манастирској Раваничкој пећини.

Радознали посетиоци манастира дуго загледају грифон на северном зиду припрате, размишљајући да ли постоји некаква тајна веза, некакво скривено значење, овог грифона са значењем грифона из старе Асирије. Да ли је грифон првобитно настао на овом простору пре стварања цивилизације у Азији?

Сење има благо, нескривено благо, људе – вредне, паметне, способне… људе који живе широм света са завичајем у срцу.

Сењанима није потребно скривено благо игумана Макарија. Додуше, можда би ваљало да се пронађу нафта или бар топла, лековита бањска вода. А што се тиче „верског туризма“, Сењани знају да он неће да им донесе богатство.