ГАРНИЗОНО МЕСТО ЋУПРИЈА

 

Заједљиво је питање да ли ће Ћуприја да постане месна заједница у Параћину или у Јагодини. Према гласању на последњим политичким изборима у сва три града победу су однеле различите странке, па зато неки тврде да ће управо Ћуприја да буде административно седиште са приградским насељима Параћин и Јагодина.

Може ли да постоји држава без војске?

Тамо где име војске, има и државе, односно државне власти.

Мењале су се војске у Ћуприји, баш онако како су и државе постојале – римски каструм Хореум Марги (од почетка 2. века до средине 5. века), па турско и аустроугарско утврђење (18. век), а онда српско, југословенско и на крају опет српско гарнизоно место Ћуприја.

SLIKA 02
Крај 19. века

Нераскидива је веза између војске и Ћуприје.

Историчари напомињу да је у Првом српском устанку војска била први пут организована формација која је ушла у борбу против турске војске баш код Ћуприје, код Иванковца (дани Преображења 1805. године). Као да је та добијена битка била предсказање да ће Ћуприја да буде опет некакав „каструм“ (утврђени град).

Мостове преко Велике Мораве рушила је најчешће горопадна река, а и разне војске су се трудиле. Због тога је средином деветнаестог века (1865. године) у Ћуприји формирана прва понтоњерска војна јединица српске војске у којој су до тада постојале само пешадија, артиљерија и коњица. Војна инжињерија тога времена је као и у Француској и Немачкој, учествовала у изградњи инфраструктуре своје државе.

Pontornirci - Stevan Binicki, 1876
1876. Стеван Бинички (седи)

За војну коњицу је морала да постоји ергела добрих коња, па је тако формирано и Добричево (1852. године), названо по прелепој Добрили. А за војне инжењере, ветеринаре и лекаре, као и за остале официре, почела је градња кућа уз касарну.

Dobricevo 1908

Поред војске, млада држава Србија је у Ћуприју сместила и судство са апсаном која је прерасла у прву државну робијашницу. Ћуприја тако постаје седиште државне управе, добија праву школу (1833. године), првог лекара – физикуса (1835. године),  двоспратну зграду касарне (1837. године), пошту (1842. године), библиотеку (1868. године), обданиште, окружну болницу (1881. године), а касније железничку станицу (1884. године), локалну телефонску централу (1903. године), …

Индустријализација Србије почиње са експлоатацијом квалитетног угља из Сењског мајдана (1852. године), најпре за потребе тополивнице у Крагујевцу, а онда и за железницу (1884. године) и друге фабрике које у сред Србије изграђују Италијани, Немци, Французи, Чеси и други странци.

Secrana
Фабрика шећера

У Ћуприји се након завршетка Великог рата брзо развија грађанско друштво. Гарнизоно место Ћуприја добија артиљеријску школу и са њом новоизграђену велику зграду касарне. Официри и подофицири Војске Краљевине Југославије жене се Ћупричанкама и остају да живе поред Велике Мораве.

oficiri i podoficiri

Defile u glavnoj ulici

Официри у Краљевини Југославији су увек и свуда били уважени гости.

pozivnica
Ротари клуб позива генерала

После Другог светског рата Гарнизоно место Ћуприја добија на све већем значају у ондашњој ЈНА. Ту је не само школски центар за обуку, него и седиште једне Гардијске јединице и велике резервне војне формације. Уз то, у Ћуприји се налази и војни окружни административни центар.

Другови официри, подофицири и војници, из свих делова велике Југославије, долазе и одлазе из Ћуприје. Многи се жене, добијају децу и остају да живе поред Велике Мораве исто онако како су то чинили господа официри и подофицири у војсци Краљевине Југославије.

Glavna ulica 321
Прва војна стамбена вишеспратница у Ћуприји

Прве велике стамбене зграде у Ћуприји у другој половини претходног века зидају се за потребе војске. Руше се старе куће у главној улици код моравског моста, зида се низ зграда у центру Ћуприје, па у делу код зелене пијаце… Да није зграде Фонда ПиО у главној улици, затим банкарске зграде у Танаска Рајића, две омање зграде у улици Лоле Рибара и пар железничких зграда, уз предратну колонију фабрике шећера, рекло би се да је Ћуприја у потпуности војнички град.

Зелена пијаца у Ћуприји постаје најскупља пијаца у богатом Поморављу, јер стотине официрских супруга не питају колико шта кошта. Град добија две робне куће из Словеније – „Емону“ и „Меркатор“, са ексклузивном робом. Највише се у току месеца купује кад стигну официрске плате.

Међу најзначајнијим војним полигонима у великој Југославији јесте интервидовски полигон на Пасуљанским ливадама. Скоро сваки трећи припадник ЈНА, редовног и резервног састава, запамтио је кишу и блато изнад Сењског Рудника.

Дом ЈНА се преселио из приземне зграде у Курсулиној улици у лепу вишеспратницу у самом центру Ћуприје, која је постала место окупљања не само официра и подофицира, него и свих грађана из Ћуприје и суседних градова. Била је привилегија имати чланску карту с којом је једино могло да се уђе у део зграде са кафаном и модерном кугланом, а у великој позоришној и биоскопској сали одржаване су поред разних манифестација и прославе ђачких матура, па и велике свадбе. Дом ЈНА је постао Дом Културе у коме су гостовали највећи југословенски уметници.

Modna kuca
Центар Ћуприје

У сваком школском одељењу било је неколико ђака из официрских породица. По потреби службе њихових очева напуштали су Ћуприју и одлазили најчешће у Београд и у Крагујевац. Данас долазе на матурске прославе и упоређују Ћуприју из тих лепих, безбрижних дана, са оронулим зградама у главној улици. Не могу да верују да је Дом ЈНА запуштен, да је робна кућа „22. Децембар“ својеврсни споменик несталој држави, да је у граду све мање и мање становника…

Неке нове генерације бавиће се истраживањем шта се налази испод касарне у Ћуприји, вероватно право археолошко благо старо више хиљада година. Будућност и прошлост се нераскидиво прожимају.

Гарнизоно место Ћуприја још увек постоји. Војска и Ћуприја имају заједничку судбину.

kasarna
Касарна (1935-1999)

 

Advertisements

11 thoughts on “ГАРНИЗОНО МЕСТО ЋУПРИЈА

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: