ВАTEРПОЛО У ЋУПРИЈИ – ПОЧЕТАК

Ватерполо су измислили Енглези крајем деветнаестог века и они су били први освајачи златне медаље на Олимпијским играма 1900. године. Одмах затим су студенти донели прве ватерполо лопте у наше балканске крајеве. Наравно, Сплит, Котор, Љубљана… На Бледу је 1921. године одржано прво државно ватерполо првенство, које је освојило Сомборско спортско удружење, касније названо „Полет“. Дубровачки „Југ“, „Младост“ из Загреба и „Партизан“ из Београда су били најтрофејнији клубови.

Интересантан је податак да су Немци у Београду 1943. године направили један базен у центру града за потребе гашења пожара. А баш у том базену, који се налазио између Народна скупштине и улаза у Главну пошту, на почетку Таковске улице, 1946. године је одржано такмичење најбољих пливача ЈНА.

Beograd 1
Београд, Таковска улица, 1946. година

Било како било, базени су имали најпре некакву другу сврху, а тек касније су намењени пливачима.

Ћупричани су почели да се баве ватерполом давне 1948. године користећи базен у јагодинској фабрици пива. Спортско друштво је имало симболично име „БУДУЋНОСТ“. А олимпијски базен у Ћуприји је настао 1953. године реконструкцијом шест мањих базена који су служили потребама фабрике шећера. Годину дана раније – 1952. године, одржане су Олимпијске игре у Хелсинкију на којима је Југославија освојила сребрну медаљу у ватерполу. Иначе, прво учешће ватерполо репрезентације Југославије на Олимпијским играма је било у Берлину 1936. године.

legitimacija SD Buducnost 1950 Cuprija
Ђорђе Николић – 1950.

Изградњом низа кабина за пресвлачење, које су се налазиле на јужној страни базена и високих трибина за гледаоце на северној страни, заједно са скакаоницом и осветљењем за ноћне приредбе, које је било на високим стубовима и на сајлама изнад воде, створени су идеални услови за такмичења у пливању у Ћуприји. Година 1953. је била прекретница за све водене спортове у Ћуприји, регистровани су ватерполо клуб и пливачки клуб.

Међу пливачима је опет било поделе, на оне који обожавају Велику Мораву и на оне са базена. Ови први су имали и кајакашки клуб са чамцима који су чувани у бараци где је сада ресторан „Плоча“.

На базену су одржавана редовна и куп такмичења. Захваљујући великом заљубљенику у Мораву и у Ћуприју, Дејану Пејовићу – Пеји, који је рођени Београђанин, сачуван је низ фотографија старих више од 60 година на којима су приказани тадашњи ватерполисти из Ћуприје.

vaterpolisti 1
Ћуприја, базен на Славији, ватерполисти
Branislav Bane Pejović i Mile Mihajlov 3
Бранислав Бане Пејовић и Миле Михајлов на ћупријском базену
Branislav Bane Pejović i Mile Mihajlov 1
Бранислав Бане Пејовић и Миле Михајлов
Branislav Bane Pejović i Mile Mihajlov 2
Бранислав Бане Пејовић и Миле Михајлов

 

plivalište Splitskog Jadrana..na putu za Korčulu..1958. godina
Сплит, пливалиште „Јадрана“ 1958. година на путу на Корчулу
na putu za Korčulu
1958. године, пут на Корчулу
Korčula 1958 godina
1958. године на Корчули

 

OHRID..ILINDENSKI KUP...
Охрид, Илинденски куп

 

OHRID..ILINDENSKI KUP 2
Охрид, Илинденски куп

 

Plivački Klub Radnički Ćuprija..7 Jul 1955 godina
7. јул 1955. године, Ћуприја, пливачки клуб „Раднички“

 

Milan Bjelica
7. јул 1955. године, Ћуприја, пливачки клуб „Раднички“

Пливачки клуб „Раднички“, додела пехара на турниру за Дан борца, на победничком постољу је Миле Михајлов, који прима трофеј, са његове десне стране је Бранислав Бане Пејовић.

Kup 7 Juli..Ćuprija 1955 godina 2
7. јул 1955. године, Ћуприја, пливачки клуб „Раднички“

Ћуприја, 7. Јули 1955. године, финале турнира за Дан борца, Буца Шарић (скроз лево), Славко Његован је легенда југословенског ватерпола и дуго година први човек спортског центра и пливалишта „Ташмајдан“ у Београду (до Буце Шарића), Бранислав Бане Пејовић, Шћепан Аџић (први с лева у доњем реду),  Милан Бјелица, Миле Михајлов…. Аца Лазаревић – Аца зубар (четврти с лева у горњем реду), Раде Коцар, Ратко Делић, Дуле Чава, Курјак…  У доњем реду су Маја, Бранко Ђокић (Чепурац), Мића Милорадовић, Жирафа, ….

 

bez naslova 1
Базен у Ћуприји

 

bez naslova 2
Ћуприја, базен на Славији

 

bez naslova 3
Ћуприја, између дечијег и олимпијског базена

 

На фотографији су: Милорад Михајлов (отац најбољег ватерполисте којег је имала Ћуприја -Миле Михајлов, играч „Партизана“ у тиму где је гол бранио велики Мушкатировић, а чувени стрелац је био Мирко Сандић), са брковима је Аца Лазаревић, зубар (отац Бебе и покојне Наде), Дуле Чава, Ратко Делић, Маја Џелатовић, Бранко Чепурац, Жири Заре…..

Cuprijski asovi
Ћупријски пливачки асови на скакаоници на базену

У Београду је Спортско рекреативни центар „Ташмајдан“ почео да се ствара 1954. године, тако што је најпре саграђен стадион. Међутим, отворени базен је направљен тек 1961. године, а затворени базен 1968. године.

Разумљиво је да су се у Ћуприји након 1953. године одигравала разна спортска такмичења на води. Ту су се припремали ватерполо репрезентативци Мађарске, Бугарске, СССР-а… Гостовали су Французи и многи други спортисти.

Пливачи и ватерполисти су имали заједнички клуб „Раднички“ од 1950. године до 1976. године, када су формирани одвојени клубови пливача и ватерполиста.

О даљем развоју ватерпола у Ћуприји, као и о уживању на базенима, биће речи у новим белешкама.

Захваљујем се Пеји – Дејану Пејовићу на уступљеним фотографијама и информацијама.

Захваљујем се и пријатељима Воји, Маји, Баји, Кристини, Јасмини, Мири, Банету, Стевици, Милету, …. Очекујем кроз коментаре још много, много детаља о првим ватерполистима у Ћуприји.

5 thoughts on “ВАTEРПОЛО У ЋУПРИЈИ – ПОЧЕТАК

Add yours

Оставите коментар:

Направите веб-место или блог на WordPress.com

Горе ↑