ВАШАР У ЋУПРИЈИ

…Вашар је био – а на вашару

Сабље, пиштољи, арапски ат,

Туниске капе, сребро и злато,

Млетачка свила, женевски сат…

Има ли неког да не зна бар један стих из песме Ђуре Јакшића „Отац и син“ из давне 1872. године?

У Србији су постојали градови и вароши. Ћуприја је била варош на самој граници између Београдског и Нишког пашалука. Као и у сваком пограничном месту, тако су се и у Ћуприји сусретали разни трговци. Они са Југа су куповали коње, говеда, овце, коже,мед, восак, свилу…  и препродавали их у Прокупљу, Врању… Арбанасима који су тамо живели. Трговина је била моћ младе српске власти која је тежила да се што више ослободи турское империје.

Ћупријски вашар је, поред ваљевског, био најстарији, по обиму најзначајнији, и најпознатији у Србији у 19. веку. Све је почело давне 1835. године на Лудом пољу, далеко од насеља, на месту где се данас у Ћуприји налази болница. У документу из 1837. године спомиње се епидемија куге у Јагодини због које је из мезулане у Јагодини у Ћуприју послато десет коња, који су били смештени у вашарским колибама, а све по дозволи епидемиолога Карола Нађа који је становао у Ћуприји.

Успостављање годишњих вашара или панађура или сајмова везује се за средњи век и време трговине која се обављала разменом производа. Назив вашар потиче од мађарске речи „vásár“, турски назив је пазар „nedelja“, грчки панађур „panegyris“.

Основна сврха вашара је била да на њему сељаци и остало становништво могу да купе неопходне ствари, јер некада нису постојале трговачке радње у данашњем облику. Наравно, поштујући црквене празнике и „црвено слово“ када се не раде уобичајени сеоски послови, вашар се одржавао баш на дан неког великог црквеног празника.

У Ћуприји се вашари одржавају на Благовести (07.04.), на дан Тројице, првог дана духова (крај маја месеца или почетак јуна), на Преображење Господње (19.08.) и на Крстовдан (27.09.). Највећи вашар је у августу месецу.

Значај одржавања вашара је одвајкада па доскора био изузетно велики. Није се на вашарима само куповала и продавала стока, била је ту и најразноврснија роба, али и много хране и пића. У песми се каже од арапског ата до јарећег печења. Наравно, поред обавезног рингишпила ту је било и кривих огледала, менажерије, циркуса и много чега другог. А у кафанама су наступале најпознатије певачице.

На вашару се гледало ко је био како обучен, девојке су показивале своје ниске златника, а пазило се и ко с ким стоји и разговара. Размењивале су се и информације – какве су биле свадбе или веридбе, коме се отелила крава, ко је сазидао нову кућу или повећао своје имање… На основу свега одређивао се и статус појединца у друштву.

Кафане и рингишпили су монтирани на вашаришту неколико дана раније, а одлазак је био дан након одржавања вашара. Цео тај свет вашарџија је живео од раног пролећа до средине јесени, од вароши до вароши.

У Ћуприје се вашариште селило. Она најстарија локација где је данашња болница била је најпре померена на далеку периферију у то време, на место где је сазидана Школа за музичке таленте. Одатле се привремено све изместило на помоћни стадион у улици Цара Лазара, а онда у улицу Анђе Ранковић. Тако је вашариште са далеке периферије доспело у сам центар Ћуприје 1990. године.

Сточна пијаца је условила да се вашариште пресели на празан простор поред пута ка Везировом брду. Ту су биле смештене вашарџије са свим својим занимацијама за народ, од обичног рингишила до кафанских шатора. За осиромашени народ услед хипер инфлације, светског ембарга и гашења фабрика, створен је и посебан свет трговаца разном робом који су се по целој Србији премештали од вашара до вашара. Дугачка улица Боривоја Велимановића је претварана у пијачни простор, а многе тезге су морале да буду и на тротоару у улици Кнеза Милоша – од Славије до школе „Вук Караџић“.

Златно време вашара лагано пролази.

Нема више девојака са ниском златника око врата, нема више кафанских шатора и „певаљки“ на столовима, нема више ни правог рингишпила. Фијакером и чезама више нико не долази. Клакер који се хлади у кориту пуном леда је давна прошлост.

Клакер и кабеза настају на биљној, односно воћној основи, и турског су порекла. Касније им додајемо соду која је са германског, аустријског и немачког поднебља, и добијамо микс који је умногоме карактеристика вашара – спајамо Оријент и централну Европу.

Да ли ће вашар у Ћуприји да добије неки нови облик, да ли ће да преживи данашње време и да прослави 200 година постојања?

Да ли ће свет „Јагодинског Чиче“ да нестане заједно с њим?