НАРОДНИ МУЗЕЈ У ЋУПРИЈИ

 

Дошао је из Царске Русије бежећи од Октобарске револуције у Краљевину Југославију, да би давне 1939. године у Ћуприји постао гимназијски професор. Оно по чему сви познају чича Игора јесте његова љубав према старинама и историји. Захваљујући њему у Ћуприји је основан музеј 1954. године за који је 1955. године сазидана веома лепа зграда, у парку поред Раванице, на месту где се сада налази зграда суда.

Нажалост, Раваница је поплавила зграду музеја 1968. године, која је порушена 1970. године. Највећи део експоната је трагом нестао. Мало шта је сачувано у Ћуприји, нешто више је сада у Завичајном музеју у Јагодини и у Војном музеју у Београду.

Не би било музеја у Ћуприји, да није било Игора Парфјонова (1905-1968).

У мислима обилазим музеј који се налази у згради моје основне школе у центру града, која је сазидана давне 1890. године, а сада је претворена у велелепан и занимљив музеј.

Музејска колекција располаже са десетак хиљада експоната стручно распоређених у неколико музејских збирки.

У дворишту је изграђена велика стаклена пирамида у којој се види реплика куће старе око 7000 година, са приказаним детаљима археолошког налазишта Стублине које је одатле удаљено око 3-4 километра.

У самој згради, у некадашњим школским учионицама, налазе се сталне музејске поставке, а у једној просторији омогућено је другим музејима да у размени показују своје путујуће изложбе.

Време Келта и Римљана представљено је са великом макетом насеља Хореум Марги и пронађеним предметима са краја Старе ере и почетка Нове ере. Наравно, макета моста на Великој Морави је најзанимљивија, а ништа мање ни реплика североисточне куле римског каструма.

Први писани документ о месту Равно је настао 1215. године, па је та година у градском грбу. Најзначајнији експонати из средњег века се односе на манастир Раваницу која је задужбина кнеза Лазара. Пут којима су монаси пренели мошти кнеза Лазара у фрушкогорску Раваницу, као и пут повратка 1989. године је посебно занимљив.

Бој на Иванковцу са репликом трешњиног топа и детаљним приказом борбе са Турцима уводе посетиоце музеја у 19. век и време стварања Нове Србије. Од тада Ћуприја престаје да буде турска касаба позната само по мосту на Великој Морави.

 

Експонати из претпрошлог века су тематски разврстани.

Касарна у Ћуприји и понтоњерска јединица, са дрвеним и плутајућим мостовима на Великој Морави, приказани су на макетама и првим фотографијама направљеним у том времену. Наравно, због касарне су направљене болница и ергела коња. Отуда уз приказ војске иде и развој вароши која је нарасла спајањем са три суседна села. Први суд, прва робијашница, прва школа, прва читаоница, прво обданиште… све то чини да Ћуприја буде административни центар.

Индустријализација Србије је почела захваљујући Сењском мајдану из кога се вадио најбољи угаљ, најпре за тополивницу у Крагујевцу, а затим и за железницу. Отуда експонати који се односе на угљарство и железницу заузимају посебно место у сталној музјеској поставци.

Посебна прича је „Добричево“, настало 1852. године. Узгајање најбољих пасмина коња и говеда, као и државни расадник са најбољим воћем и поврћем, приказани су као посебан део сталне музејске поставке.

Ћуприја је град спорта и музике. Зато двадесети век није приказан само кроз страдање народа у оба светска рата. Златна медаља за светски рекорд у трчању је део приче о Александру Петровићу и свим спортским успесима атлетичара из Ћуприје. На великом екрану на зиду смењују се видео записи који се обележили српску атлетику. А ту је део који се односи на музичаре никле из јединствене Школе за Музичке таленте.

Академик Душан Матић има посебну собу која сваког од нас уводи у свет уметности.

Видљиво је да се стручни рад у музеју реализује кроз прикупљање и приказивање документације и предмета из области археологије, етнологије, историје… Све у свему има Ћуприја чиме да се представи свету.

Снови воде напред и понекад су довољни да се постигне циљ.