МАСАРИКОВА ШКОЛА

Време је када слушамо да нам брат Турчин запошљава само жене у својој фабрици, а да нам велика Кина зида мостове, изграђује путеве и железничке пруге, све уз обећање да ће да прокопа и канал од Солуна до Дунава. Зато смо заборавили како је у порођајним мукама државе Србије под вођством Обреновића бројчано мали, али ипак велики, Чешки народ стварао наше грађанско друштво рушећи нам традиционално феудалну средину.

Далеке 1869. године у Србији је формирано чешко удружење, иначе је то на Балкану било прво мањинско удружење грађана. Многобројни Чеси су дошли у Србију у другој половини 19. века, званично позвани из Београда да би помогли економски развој младе државе која се ослобађала од Турске власти. Недостатак стручњака у многим областима Србија је превазилазила тако што је широм отворила врата свим добронамерним људима.

Феликс Каниц, аустријски историчар и путописац, забележио је приликом посете Параћину да су браћа МИНХ, пореклом из Тшебича код Јихлаве у Моравској, изградили велику фабрику сукна, штофова, која се налазила на месту данашње Српске фабрике стакла. Здање, које је касније изгорело, изграђено је 1880. године, а у њему је производња започела 1882. године. Већ 1889. фабрика je радила на водени, парни и електрични погон на 58 кемничких механичких разбоја са 200 радника. После тога се прешло и на израду шајка, ћебади, камгарн-штофова, позамантерије, пa je и број радника порастао на 350-500, од којих 90% отпада на женску радну снагу.

minhova fabrika

У Јагодини је први апотекар био Чех Антон Чохач, чија је апотека могла да се мери са апотекама у Бечу. Иначе, 1867. године у Србији су постојале апотеке само још у Београду, Крагујевцу, Шапцу, Смедереву и у Пожаревцу. Два чешка столара су у Јагодини производили намештај и најфинију столарију. Најбоље светло пиво је правио Косовљанин, који је занат испекао у Чешкој. Нажалост, пивара више не постоји, као ни јагодинска фабрика стакла. Мало је познато да су у јагодинској стаклари у којој је постојала пећ са шест огњишта, радили Мађари и Пољаци, а да је осам Чеха било задужено за израду најфинијих производа од стакла.

osnivalac pivare u jagodini fb

Године 1909. Српска влада је одобрила оснивање Прашке кредитне банке у Београду, која је одмах добила концесије за изградњу фабрике шећера у Ћуприји. Такође, чешка банка је уложила и велика средства у изградњу нове фабрике пива у Јагодини.

secerana 111
Ћуприја – фабрика шећера

Иако су у Београду били окупљени Чеси који су били не само привредници, него и уметници, пре свега музичари, прва приватна чешка школа јужно од Београда је направљена 1912. године у Ћуприји, захваљујући изградњи велике фабрике шећера и великом броју Чеха који су живели и радили и у Параћину и у Јагодини, као и у Сењском Руднику.

cehoslovacka beseda 1937

У Ћуприји је 1928. године основано удружење грађана под називом „Чехословачка беседа“. Чеси су били веома активни у спорту, а највише у „Соколском друштву“. Они су, сем тога, имали и развијенији друштвени и забавни живот. Имали су чак и луткарско позориште за децу и своју соколану, па су донели и прву фудбалску лопту у Ћуприју 1915. године и зато се први клуб звао „Славија“. И данас се део Ћуприје у близини некадашње фабрике шећера зове Славија.

sokolsko drustvo

Према подацима из 1931/32 школске године, у Масариковој школи у Ћуприји је било петнаест дечака и осамнаест девојчица. Они су похађали редовну српску школу и комплементарно чехословачку школу (Чешка се ујединила са Словачком на крају Великог рата).

masarikova
1927. године сазидана зграда
masarikova skola 2
Масарикова школа – данас

Директор Прашке кредитне банке у Београду Карел Хусник као и инжењер Франтишек Зајиц, генерални директор шећеране у Ћуприји, Јакоубек Јосеф угоститељ у Ћуприји и Јосеф Бекерус, директор Јагодинске пиваре били су најзаслужнији за веома развијен грађански живот у Поморављу у периоду између 1928. године и 1938.

Након напада Немаче на Чехословачку велики број Чеха је бежећи дошао у Југославију, па и у Ћуприју.

Одмах после 27. марта 1941. године више породица Чеха и Јевреја из Чехословачке, које су боравиле у Ћуприји у очекивању напада немачких фашиста, отишле су из Ћуприје у Грчку. Ова акција збрињавања избеглица Јевреја и Чехословака одвијала се и даље преко Прашке кредитне банке у Београду. Измећу осталих у Фабрици шећера крио се и Вацлав Давид, први председник Скупштине ЧСР и министар спољних послова.

Неки Чеси су након завршетка Другог светског рата осуђени као сарадници окупатора, а већина је напустила Југославију. Политичке разлике између две државе су условиле национализацију имовине Чеха, а друштвени односи између Чеха и Срба су замрли.

У Ћуприји и данас живи неколико породица са чешким пореклом, а најстарији говоре чешки језик.

daliborka-stojsic
Далиборка Стојшић – лепотица Југославије

 

4 thoughts on “МАСАРИКОВА ШКОЛА

Add yours

  1. Moja majka je rodjena i do udaje zivela je u Banatskoj ulici.Blizina Kolonije fabrike secera omogucila joj je druzenje sa Cesima iz Kolonije i odlazak kod njih.Kad god je pricala o Cesima i njihovom nacinu zivota bila je puna hvale za kulturu koju su posedovali,za cistocu ,ponasanje,ophodjenje i govorila je da su oni bili prava gospoda.Imala je drugaricu Anu i cesto je odlazila kod nje.Njena baba koja se takodje zvala Ana bila je za moju majku uzor prave domacice od koje je naucila mnogo korisnih stvari i dobila savete koje je zapamtila za ceo zivot.Takodje je imala i dva druga sa prezimenom Kohout .Zapamtila sam da se jedan od njih zvao Jaroslav.Posle preseljenja u Cehoslovacku odrzavali su vezu i kad god su dolazili u Cupriju obavezno su svracali kod nas.Redovno smo razmenjivali cestitke za Novu Godinu.Moja majka je umrla pre Jaroslava,ali je njegova porodica mene obavestila o njegovoj smrti pismom.Kroz pricu moje majke u meni zive lepa secanja na njih.Umela je da kaze kako je Kolonija fabrike secera bila vrt za divljenje.Bila je puna cveca ,uredjena i odrzavana.Sa odlaskom Ceha oni koji su se tamo naselili nisu nastavili tradiciju lepog i uredjenog izgleda kolonije.Danas,nazalost bivsa fabtika secera predstavlja SPOMENIK BAHATOSTI I JAVASLUKA KAO PROIZVOD DEMOKRATIJE ZA KOJU SMO SE BORILI!!!!!!!!!!

    Liked by 1 person

  2. Poštovani gospodine Stamenkoviću,
    Pročitao sam Vaš tekst ŠELKOVCI na vašem blogu (https://dusanstamenkovic.com/2017/04/13/selkovci/) i tekst Masarikova škola u listu Novi put od 9.9.2020 i bio sam slobodan da ih podelim na FB i Twitteru našeg udruženja.
    Drago mi je da se neko bavi našim sunarodnicima i poštuje doprinos koji su dali razvoju Srbije. Ima zanimljivih podataka koje, koliko se sećam, nisu objavljeni u knjigama o Česima u Srbiji koje su do sada izašle. Ne znam da li ste (već bili) u kontaktu sa nekim iz beogradske češke zajednice, ali svako bih želeo da uspostavimo kontakt i ujedno da Vas zamolim da nam javite ako ste ili budete objavljivali još nešto o Česima u Srbiji.
    Mi kao udruženje Čeha, njihovih potomaka i prijatelja Čeha i Češke, u granicama naših ljudskih i materijalnih mogućnosti, takođe pokušavamo da očuvamo uspomenu na naše sunarodnike, pre svega u Beogradu, ali kako je materija neodvojiva i kako u Srbiji ima samo par sličnih udruženja – trudimo se da pokrijemo i druge delove Srbije. Pogotovo što su tadašnji Česi bili mahom članovi našeg udruženja (svi koje pominjete: Münchovi, Husníkovi, Jakoubek, Zajíc, Bekerusovi i dr.). Naše udruženje je tada (1920-1964) nosilo ime „Čehoslovačko udruženje“.
    Iz Pomoravlja je pored onih koje spominjete bila još Božena Pobudová (Jagodina članica ČS žena 1938. godine), i učenici paraćinske škole, čije podatke, pretpostavljam, imate (Dicman, Saletl, Černický, Rozinov, Reif, Šuster). Među finansijerima beogradskog Čehoslovačkog doma bili su i npr. Jagodinska Pivara, odnosno Kosovljaninova fabrika slada i kvasca, Šećerana u Ćupriji i dr.)
    Možda će Vam biti zanimljivo, da među našim članovima i danas imamo potomke Čeha koji su tada radili u fabrikama koje pominjete u vašim tekstovima (Duba).
    Svojevremeno sam par godija radio za češku firmu Kazeto, koja je sarađivala sa ćuprijskom Mladošću, pa sam često boravio u Ćupriji i Jagodini. Tada sam samo načuo nešto o češkim korenima fabrika koje spominjete, ali sam tek kasnije kad sam se više uključio u češku zajednicu saznao koliko su oni bili značajni.
    Inače, prema našim saznanjima, škola u Ćupriji je između dva rata bila istureno odeljenje beogradske Čehoslovačke Masarikove osnovne škole, osnovane izgleda 1923. a pod ovim imenom od 1931. Ona je bila nezavisna od našeg udruženja ali se nalazila u istoj zgradi (u Čehoslovačkoj domu, podignut 1928. sredstvima beogradskih Čeha i njihovih preduzeća) i bila jako personalno povezana sa našim udruženjem a naravno i sa Praškom kreditnom bankom. U našem arhivu imamo i razrednu knjigu ćuprijske škole koju spominjete, za godinu 1931/32. Pretpostavljam da ste u nju imali uvid.
    Projektantski biro je držao Matěj Blecha, čije se ima u Srbiji navodilo (ili ga je on koristio) u raznim oblicima, ali obično Mateja Bleha (ali ne Blek).
    Zbrinjavanje izbeglica 1938-1941. odvijalo se takođe u organizaciji našeg udruženja ili po kućama članova (mahom žene i deca) ili u Čehoslovačkoj domu (muškarci). To je bio razlog što je tadašnji predsednik udruženja, industrijalac Richard Škárka posle 6.4.1941. spalio celu arhivu našeg udruženja (verovatno i svih drugih čeških organizacija koje su se nalazile u Čehoslovačkom domu).
    Ako ste u kontaktu sa tim ćuprijskim porodicama češkog porekla bilo bi nam drago da ih uputite na naše udruženje. (Mada, možda su već u kontaktu sa kragujevačkim udruženjem Česi Šumadije, sa kojim naravno održavano kontakt.)
    S pozdravom,
    Dipl. ing. Milan Fürst
    predsednik
    065 3877 877
    predsednik@cbb.org.rs
    Češka beseda Beograd
    Svetozara Markovića 79/I
    11000 Beograd
    cbb@cbb.org.rs
    http://www.cbb.org.rs
    http://www.facebook.com/CeskabesedaBeograd

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: