ЗАБОРАВЉЕНИ – МУЋАВА

1733 Cuprijska sela

Благе падине окренуте ка Великој Морави одувек су биле место где су људи волели да живе. Имали су изворе здраве воде, сунце, плодну земљу, пашњаке, … рекло би се прави овоземаљски Рај.

Стублине су насеље старо седам или осам хиљада година, онолико колико постоји Винчанска цивилизација. Протећиће још много воде Моравом док се ово прастаро насеље недалеко од Ћуприје не истражи. Дотле ће потпуно да се заборави и да је у непосредној близини постојало село Мућава, из кога потичу многе ћупријске фамилије.

DSC02563
Стублине

Cuprija i Yuhor

Путеви са севера на југ су пролазили речним равницама, избегавајући теснаце. Тако је и део римског пута од Виминацијума ка Хореум Маргију и даље ка Наису, вијугао поред реке Ресаве, пењући се на брда одакле се видела Морава. Нажалост, иако су Римљани били беспрекорни градитељи, остаци поплочаног пута су сада невидљиви. Највероватније је римски војни пут пролазио поред данашњег села Супска, онамо где је пре век и по путовао Феликс Каниц долазећи у Ћуприју.

Када је један од највећих српских државника Милош Обреновић 1833. године прогласио Ћуприју за варош и донео одлуку да се Срби населе у дотадашњу турску касабу, па да тако занавек отерају Турке из овог краја, имао је јасну визију модерне Србије.

Указом кнеза од 5. новембра 1835. године (по старом календару) варош Ћуприја је постала седиште округа.

Пре тога, 1833. године, спојене су нахије ћупријска и параћинска, односно ова друга са својих 28 насеља припојена је ћупријској нахији. Тако 16. марта 1835. године Петар Ђорђевић јавља кнезу Милошу да је у споразуму са Милетом Радојковићем и Милосавом Здравковићем преселио село Жировницу у Ћуприју и да су плацеви ушорени дуж напред обележених улица, а село Врапчане Параћину. Три године касније припојени су Ћуприји село Мућава (налазило се на у близини садашње Мућавачке шуме) и засеок Мрчевац (налазио се у подножју Везировог брда). Ова села премештена су комплетно у онај део вароши који им је био најближи и тако су се формиране „мале” (махале), које и данас постоје. Ово припајање било је претежно административна мера, али државнички оправдана, јер је било неопходно да у вароши почну већински да живе Срби, а не више Турци.

Према архивским документима кнез Милош Обреновић је државним новцем откупио сва турска имања и куће. Посебно се наводе ливаде у Ади и „уџаре“ из Арнаутске мале до Циганске Баре. Пошто су турске куће биле у веома лошем стању, дата је и помоћ да се изграде нове куће за досељене Србе. Истовремено су старе куће које су биле у релативно добром стању обновљене, јер је кнез условио да све варошке куће мора да буду покривене црепом или дрветом.

Мућавчани су тако почели да живе на левој обали Лудог потока, који се сливао ка Морави.

Mucava porodice 1937
1937.

Према подацима из Алманаха, године 1937. у делу Ћуприје који је настао пресељењем Мућаве живеле су породице Пецић, Ценић, Марјановић, Бранковић, Мијајловић, Цветановић,… Ту су куће и Грујића, Новаковића, Петровића…

Да није било далекосежне идеје кнеза Милоша Обреновића, који је направио варош Ћуприју пресељем мештана из Жировнице, Мрчевца и Мућаве, питање је да ли би данашња Ћуприја била оваква каква јесте.

Mucava karta 1815
1815.
Advertisements

2 thoughts on “ЗАБОРАВЉЕНИ – МУЋАВА

Add yours

  1. Secam se da je moj deda imao imanje u Mucavi,a njegov otac(gore navedeni Spira) i ostali se naselili blizu desne obale Morave i tu smo jos uvek.Iz porodice Mijajlovic je i knjizevnik Dragoslav Mihajlovic(deda mu je bio isto gore navedeni Mijajlovic).Ne znam zasto jemenjao prezime(cak je jedno vreme zeleo da ga oslovljavaju sa Mihailovic bez „j“?!).

    Liked by 1 person

  2. I moj deda Velisav Cenic je imao njive u Mucavi i u Ordistu,a vinograde na Vezirovom brdu.Steta sto su nama potomcima starih Cupricana mnoge price ostale neispricane.Novo vreme koje je doslo donelo je i neke nove vetrove koji su nam razvejali price koje je trebalo da nam se ispricaju i otrgnu od zaborava.Predci su nam pomrli,a potomci nisu nesto zainteresovani za svoje korene.Uzalud ronimo suze sto se prekraja istorija Srba.Ne mogu da zaboravim prvo tromesecje treceg razreda gimnazije i casove istorije na kojima nas je profesor shodno nastavnom planu i programu UDAVIO NAPOLEONOVIM RATOVIMA.Zato su Prvi i Drugi srpski ustanak pretrcani u jednom dahu.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: