ПОПЛАВЉЕНА ЋУПРИЈА

Људи су увек правили насеља поред воде.

Римски каструм Хореум Марги се налазио на узвишеном делу десне обале Велике Мораве у непосредној близини ушћа Раванице. Реке су штитиле град, а при томе га нису угрожавале. Могуће је да су на истом месту и пре Римљана живели људи, као што су и староседеоци живели у Стублинама још од пре скоро осам хиљада година. Трачани, Мези, по којима је цела област названа Мезија, затим Келти који су ту боравили до доласка Римљана, највероватније су оставили своје трагове који су прекривени и чекају будуће генерације археолога.

Турци су засигурно имали своју касабу коју су назвали Ћуприја сходно мостовима преко Велике Мораве. О временима из средњег века остали су писани записи разних путописаца, али и сакупљача пореза. И Аустријанци су овде господарили почетком осамнаестог века.

Између Кучајских планина на истоку и Јухора на западу, од отицања Панонског мора до данашњих дана, Велика Морава се ширила мењајући често своје корито.

Када крену јесење кише, када почне снег да се топи, када истовремено набујају Јужна и Западна Морава са својим притокама, разгоропади се и Велика Морава. А како и не би, када се у њу сливају воде са површине скоро половине Србије и дела Бугарске.

Бежећи од набујале Велике Мораве неколико села се изместило даље од реке, али је Ћуприја остајала на истом месту. Одласком Турака почетком деветнаестог века створени су услови да се касаба претвори у варошицу погодну за становање, па су се из свих крајева Србије овде насељавали људи чинећи данашње ћупријске староседеоце. Тако је почела урбанизација Ћуприје, градиле су се нове куће, више на десној обали реке Раванице, а мање на левој обали. Цариградски друм је добио нову трасу, ову данашњу.

Прве белешке о поплавама које је чинила Велика Морава почињу са 1804. годином, затим 1813. годином, па 1825. годином и редом до данашњих дана.

Забележено је у „Србским новинама“ да је у ноћи између 2. и 3. фебруара 1842. године Велика Морава однела мост код Ћуприје. Још једна ледена поплава је однела мост поред Ћуприје који је направио Бинички, било је то 1888. године.

На Морави прва мерења водостаја су вршена од 1866. године када је постављена водомерна летва на мосту код Ћуприје.

Др Љиљана Гавриловић је у својој књизи „Поплаве у СР Србији у 20. веку“ дала опис већине поплава у Поморављу.

Прва већа ледена поплава у Србији у двадесетом веку била је на Великој Морави фебруара 1914. године. Изненадно повишење температуре ваздуха изазвало је отапање и покретање леда на главном току који је био потпуно залеђен. Нагомилане санте срушиле су 9. фебруара велики део дрвеног моста у Ћуприји. Почетком марта водостај је био већ толико висок да је река напуштала своје корито и плавила ниже делове долине. Средином месеца поплављено је неколико села, Рибаре, Ракитово, Мијатовац, Као и Јагодина и Ћуприја. Саобраћај је тада такође претрпео велике штете.

Штета од поплаве у Великом Поморављу настала je и током априла 1937. године. Поплава се најдуже задржала у јагодинско-ћупријској котлини, према којој тече неколико речица чији су сливови били захваћени јаким пролећним кишама. Највише су поплављени: Јовац, Мијатовац, Мајур и Кочино Село, У атару села Мијатовца била је под водом готово цела површина (1.100 ha). Пијаћа вода је доношена из суседних насеља, а храна за стоку, која је смештена на вишем терену или у другим селима, преношена чамцима. Изливена вода била је местимично дубока до 110 cm. Саобраћајна веза између Јагодине и Ћуприје била је у прекиду од краја фебруара до почетка маја 1937. У марту 1937. године саобраћај на прузи Ћуприја—Јагодина био је у прекиду 10 дана пошто је шине прекривао слој воде од 1 m.

После ледене поплаве 1956. године поред Ћуприје су саграђени одбрамбени насипи. Међутим, то није спречило Велику Мораву да катастрофално полави Ћуприју 1961. године када је вода прелила насип у парку и тако пошла ка центру Ћуприје.

За време катастрофалне поплаве Ћуприје у фебруару 1963. године у улицама око железничке станице вода је била дубока 1,5 m (архив „Политика“). После преливања насипа на десној обали Црнице вода је јурнула пољима ка Ћуприји. Код железничког моста у граду брзи пораст водостаја је изазвао нагомилавање леда, а низводно код Мијатовца воду су успориле две кривине. Никада Ћуприја није у толикој мери страдала као фебруара 1963. године. Од преко 6.700 ha у Ћупријској комуни је поплављено 4.200 ha. У самом граду вода је продрла у 1.200 зграда из којих је евакуисано 300 породица. Железнички насип код Ћуприје однет је са колосеком у дужини од 300 m. У улицама око железничке станице вода је достизала дубину 1,5 m. У околини Ћуприје поплављени су: Јовац (200 кућа), Мијатовац (готово цело село је исељено), Кончарево, Ракитово и др.

Река Раваница је оставила пустош 1968. године када се излила и поплавила центар Ћуприје оставивши град без музеја. У току ноћи је након велике кише бујица за пар сати подигле водостај реке Раванице. Није било одбрамбеног насипа испред Микићевог моста и река је почела да тече главном ћупријском улицом.

Највиши водостај на Великој Морави је измерен у средини маја месеца 2014. године, измећу суботе и недеље. Срећна околност је била што су заштитни насипи издржали поплавни талас, тако да је Велика Морава остала зауздана. Међутим, само три дана раније услед велике кише која је непрекидно падала, река Раваница, Луди поток и површинске воде које су прелиле ауто пут нанеле су велику штету у граду, јер је неколико стотина домаћинстава било под водом.

Луди поток је сув скоро целе године, али када се на њивама поред Добричева накупи кишница или се нагло отопи снег, онда воду не може да задржи ауто-пут и она нагло крене у град. Кишна канализација није направљена за воде Лудог потока, па бујица јури улицама плавећи околне куће.

Регулација реке Велике Мораве није завршена, тако да остаје страх од катастрофалних поплава. А заштита од поплава није само реконструкција и надвишавање одбрамбених насипа, него и контрола настајања бујица на свим притокама Велике Мораве.

Неминовно је да би се потпуном контролом реке створили услови да Велика Морава буде пловна од ушћа у Дунав, па узводно до Ћуприје и Сталаћа. Стварање више акумулација на реци омогућен би био убрзани развој туризма, плодне оранице би се наводњавале, а узгојем рибе и њеном прерадом многа домаћинства би економски ојачала.