ЋУПРИЈСКА ЏАМИЈА

 

Јагодинци су имали чак три џамије и нису желели одмах након одласка Турака да их поруше. Задржали су их дуже од осталих вароши у Кнежевини Србији. Ваљда су чекали да се у младој Краљевини Србији заврше сви могући ратови.

Jagodina dzamija
Јагодина

И у Параћину је постојала џамија која је остала упамћена.

А за разлику од суседних вароши, турска касаба, па српска варош, Ћуприја се прва ослободила своје џамије.

Додуше, није то ни била некаква џамија за понос, онако како би је данас модерни туристи замишљали.

У средњем веку је уместо српског насеља РАВНО, освајачка турска војска направила војнички логор у коме су живели углавном Турци задужени за прелаз преко Велике Мораве. И за разлику од Јагодине и Параћина, у којима се развијало занатство и трговина, у Ћуприји је све било подређено војсци. Онда није ни чудно што никоме није била потребна џамија са високим минаретом, каква се виђала у осталим турским касабама.

Све оно што прати живот војске, па и гробље, налазило се на десној обали реке Раванице, непосредно испред њеног ушћа у Велику Мораву. Ту су трагове оставили и ислужени римски легионари који су боравили ван каструма Хореум Марги. Турски живаљ је користио опеку и камен разрушеног римског утврђења и тако продужавао историју насеља.

Carigradski drum Cuprija
Цариградски друм

Цариградски друм, који је од Ниша водио ка Београду, у Ћуприји се рачвао на три дела. Два друмска крака су ишла десном обалом Велике Мораве, а један крак је прелазио на леву обалу Велике Мораве. И ту, на раскршћу путева, непрекидно се одвијао живот.

turski most grafika

Џамија је направљена ван војничког утврђења. Налазила се у близини места где се сада налази ћупријска црква која је сазидана давне 1836. године по наредби кнеза Милоша Обреновића. Да капетан Цинцар-Јанко, чија је душа била испуњена фанатичном мржњом према Турцима, није умро баш у Ћуприји на пропутовању из Шапца у Соко Бању, не би ни Ћуприја добила цркву. Августа месеца 1835. године кнез Милош Обреновић је дошао на сахрану свог пријатеља Цинцар-Јанка Поповића, па је црквено опело морало да се спроведе у манастиру Раваница, у чијој порти и сада почивају мошти. Након тога је кнез наредио да се у Ћуприји сазида црква. Прича се да је била велика врућина и Милош се био уморио и ознојио и одмах после повратка из Раванице узео пијук и ударио темељ овој новој цркви. Црква је завршена 1836. гоине, а осветио ју је први српски митрополит Милентије Поповић-Добошар.

Забележено је да се прва српска школа у Ћуприји налазила преко пута турског гробља и џамије, а на земљишту где је сада црква. Зграда више не постоји. Ову школу помиње и Мита Петровић у свом обимном делу: „Финансирање и установе ослобођења Србије” (I књига, ст. 605): „1815. године сем Јагодине и Остружнице у целој Србији само је још Ћуприја имала основну школу. Школа је била као и друге: народна, приватна, а учитељ у њој беше неки Константин Јанковић.

Треба истаћи да је након одласка Турака из Ћуприје, када је кнез Милош Обреновић одвојио из државне касе новац да се од Турака откупе све куће и имања, једини видљиви траг турске власти остала џамија.

Према државном споразуму српске црквене власти су преузеле све џамије, па тако и ћупријску. Пошто је објекат џамије био у лошем стању 1870. године извршена је његова продаја и рушење.

Ћупријски протојереј Милија Поповић је дао опис џамије. Темељ је био од камена озидан, а зидови су били од блата и сламе, кров је био од ћерамиде. У објекту који је био изнајмљен трговцу Јовану Стојановићу чувана зоб за војничке коње, па су мишеви избушили све зидове. И кров се делимично оштетио и објекат је био склон рушењу. Пошто је земљиште испод џамије било мале површине, црквени интерес је био да се уместо кирије за изнајмљивање све прода и тако обезбеди новац за црквене потребе.

Купац је био трговац Јован Стојановић, јер се џамија налазила баш између његовог дучана и куће.

Рушењем џамије нестао је и последњи траг турског времена у Ћуприји.

Crkvena ulica
Црквено сокаче (више не постоји)
Advertisements

2 thoughts on “ЋУПРИЈСКА ЏАМИЈА

Add yours

  1. Rusenjem Dzamije nestao je svaki trag koji podseca na Turke,ali je kako kaze Feliks Kanic ostala navika stanovnika Cuprije da sede dokoni ispred svojih kuca i (ovo kazem ja)kradu Bogu dane.Voleli su Cupricani da lenjstvuju.Zato je Knez Milos naselio nekoliko porodica iz Vojvodine da malo oplemene Cupricane,ali su se oni vrlo brzo utopili u nase navike.Lep clanak.O svemu napisanom nista nisam znala.Uzivam citajuci tvoje predivne price,jasne,kratke i nadasve korisne.Bravo.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: