ЛУЛА МИРА

 

Бик Који Седи воли да пуши. Наравно, због здравља не пуши руком савијене цигарете, већ искључиво дими Лулу Мира.

Пућка Лулу Мира увек када може. А може само онда када се заврши некакав рат. Зато Бик Који Седи најпре мора да створи рат, да би после био миротворац.

Ратну секиру не подиже лично Бик Који Седи. То раде мале поглавице које живе далеко, на супротном крају прерије.

Тамо где је рат постоји беда и сиротиња. Благостање је само сан за сиротињу.

Бик Који Седи не ратује на својој територији, па нема беду и сиротињу, има зато благостање. Стиче богатство тако што производи копља, лук и стреле, томахавке… и бубњеве, оне ратне бубњеве.

Врач помаже Бику Који Седи. Шаље поруке малим поглавицама којима их тренутно омађија. А онда те мале поглавице послушно шене пред Биком Који Седи.

Далеко на ивици прерије, где цивилизација постоји одувек, воде се стално сукоби око територије. Рајска је ту земља, нема великих земљотреса, вулкана, цунамија…, плодна је, са много здраве воде, може да има хране за сва племена. Па ипак, уместо да уживају у Рају, људи послушно пратећи своје поглавице, непрекидно ратују. Међусобно се истребљују. Нема генерације која није крварила и плакала.

Мале поглавице имају своје врачеве, али се њихови врачеви моле другачије. Због те разлике се и страда у сваком веку. Успели су ти врачеви да поделе и рођену браћу, усадили су им мржњу све говорећи да без врача народ не би опстао.

Бик Који Седи уме да искористи туђу несрећу и да као врховни или најмоћнији поглавица мири посвађане. Не жури се њему, стрпљив је, уме да чека до праве прилике. А праву прилику сам одређује, онда када њему највише одговара.

Предходне зиме Бик Који Седи је поручио двојици малих поглавица да до следеће зиме дођу код њега и да потпишу мировни споразум уз Лулу Мира.

Зна се шта значи мировни споразум. Њему претходи рат. Крвави сукоб мора да се прекине да би настао мир.

Крвави сукоб може да буде испровоциран, тако да се ратници не досете да није настао спонтано. Онда мале поглавице постају народни хероји, јер су обезбедили увек жељени мир.

Није неопходно велико проливање крви, довољно је тек онолико да се заплаше обични људи. Уз гласне бубњеве жртвује се само по неколико ратника са обе стране.

Тада наступа Бик Који Седи.

Бели вигман је простран, у великој овалној соби може да се смести веће стараца и много малих поглавица.

И тако пре долазеће зиме двојица малих поглавица радосно ће потписати најављени мировни споразум. Запалиће Лулу Мира пред великим Биком Који Седи. Заједничко пушење свете црвене Луле Мира учврстиће мировни споразум. Орално задовољство двојица малих поглавица пренеће својим поданицима. Њихова племена опет ће да тргују кексом, дуваном и травом среће и сви ће да буду задовољни.

Можда не баш сви, иако је Лула Мира светиња.