ПАРК

Парк је обично стишњен између зграда и безброј стаза са клупама. На травњаку су дечије клацкалице и љуљашке. Понегде постоји некаква мермерна скулптура или чесма за воду. И то је тако.

У бањским лечилиштима извор минералне воде је окружен парком.

На обали реке може да буде уређен кеј са парком у позадини.

Постоје и паркићи.

Тек само неколико фабрика има у свом кругу парк.

Заиста је реткост да паркови постоје изван великих урбаних средина.  Такав један велики парк постоји недалеко од Ћуприје. Деценијама већ постоји, толико дуго да су га сви заборавили.

Добричево са парком

А то и није обичан парк, то је права ботаничка башта. Висока стара стабла су испод неба саставила крошње. У дубокој сенци при земљи је разно украсни шибље које се пружило изнад камених пешачких стаза. Било је ту некада и цвеће.

Парк је само неколико метара удаљен од широког асфлатног пута. Делика га остареле ограда са капијом која је већ дуго закључана. С друге стране пута је авионска писта.

Парк 1905. године

И док аутомобили и аутобуси јуре путем, нико и не примећује ограду зараслу у шибље. Можда је то и једини разлог зашто овај некада уређени парк и данас постоји. Далеко је од очију људи, па још није постао мета вандала.

Професорка са Шумарског факултета у Београду је била одушевљена док смо се пробијали једва приметом пешачком стазом. Изговарала је имена стабала на латинском језику. Нека није пре тога годинама видела. Њено усхићено лице ме је неодољиво подсећало на дете које је добило нову играчку.

А онда очекивано разочарање што је све запуштено и много шта уништено. Обећавам професорки да ћу да покушам да сакупим старе фотографије и документа о пољопривредном добру „Добричево“. Препричавам јој оно што сам раније чуо од других:

Кнез Милош Обреновић је био и најуспешнији и најплоднији српски владар. Осморо деце му је изродила кнегиња Љубица, а двадесет признатих и још много непризнатих детета изродиле су му љубавнице. Ипак, ако то није само легенда, Милош Велики је понајвише волео прелепу Добрилу из Паљана. У Ћуприју је Милош Велики долазио као у свој град, па онда није чудно што је давне 1852. године 800 хектара ораница и ергелу коња поклонио новом пољопривредном добру које је по имену љубавнице Добриле назвао „Добричево“.

Легенда је легенда, али људи воле легенде. Неки нестваран свет буди машту.

Ипак није машта постојање и робијашнице у Добрчеву. Историјска документа указују да је 80 лица у тешким оковима обрађивало земљу и чувало коње у ергели. Тек 1865. године апсана из Ћуприје (Добричева) је пребачена у Пожаревац (Забелу).

Феликс Каниц путујући по Србији крајем деветнаестог века забележио је да у ергели Добричево поред неколико чиновника који станују у сасвим пристојној згради управе, по осталим многобројним зградама је размештено око 50 радника и 160 робијаша, од којих приличан број и овде ради у оковима и под надзором стражара.

Породица Квасневски

Легенда каже да се клетва кнегиње Љубице остварила век касније.

Ергела коња је затворена 1962. године, јер је остала без белих липицанера које је Тито поклонио цару Хајлу Селасију да вуку његове кочије. Пољопривредно земљиште је делом враћено некадашњим земљопоседницима, а коначан крај пољопривредног доба је уследио 2003. године када је стечајни управник ставио тачку на све.

Интерсантан је податак да је због близине ергеле „Добричево“ још 1874. године у Ћуприји почео да се развија коњички спорт, када је основано удружење коло јахача „Књаз Михајло“. Наравно, коњички клуб у Ћуприји је постојао све док је у ћупријској касарни била артиљеријска јединица са коњима који су вукли топове. У Ади, иза касарне, где је сада нови затвор, налазио се хиподром на коме су се надметали јахачи из целе Југославије.

Можда би Ћуприја могла поново да има хиподром, као што поново има и аеро клуб који је првобитно основан 1928. године.

Данас као да нико не жели да зна да је у сред зеленила у Добричеву, до самог пута ка манастиру Раваница, прелепа ботаничка башта. Уз мало воље и новца то би постало место за предах туриста, али и свих заљубљеника небеских висина који су само десетак метара даље на полетно-слетној писти перспективног аеродрома.

Није у Ћуприји леп само парк поред Велике Мораве. Постоји и овај скривени парк у Добричеву.

Моравски парк

One thought on “ПАРК

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: