МЕДИЦИНАРКЕ

Почетком пандемије, скоро целог априла месеца 2020. године, увече у осам сати широм Србије се чуо аплауз грађана који су са својих прозора и тераса одавали подршку пожртвованим медицинским сестрама и лекарима који су се у скафандерима борили за животе оболелих од ковида. Некако неприметно аплаузи су утихнули.

У Ћуприји су женска деца почела да се образују у школи тек 1863. године када је отворена прва женска школа. Пре тога су у школу ишли само мушкарци. И скоро целих наредних стотину година за женску децу биле су посебне школе.

У Добричеву је постојала „Домаћицка школа“ која је радила између два светска рата, а коју су похађале сеоске девојчице. Обучаване су како да обављају сеоске послове око стоке и воћњака, како да спремају мармеладу и воћне сокове, како да продуже потомство и да брину о здрављу своје деце.

Градске девојчице су у Ћуприји имале прилику да се школују од 1904. године у „Женској стручној школи“. У главној ћупријској улици је направљена наменска зграда за ову школу 1927. гкоја је почела свечано са радом 10. новембра. Ова школа је укинута 1947. године.

Женска деца су могла да похађају „Занатску стручну школу“ у периоду од 1952. до 1958. године.

Средња медицинска школа „Данило Димитријевић“ је у Ћуприји основана 1958. године. Била је најпре у згради тадашње „Поликлинике“. Оспособљена је једна просторија за учионицу, једна за канцеларију, а друга, у функцији кабинета за негу болесника На почетку је школовање трајало само три године, али у то време, за упис у школу била је потребна завршена основна школа и два разреда гимназије. Већина ученица је била из Ћуприје, Јагодине, Параћина и околине.

Захваљујући особљу ћупријске болнице и гимназијским професорима који су хонорарно радили у школи, број стално запослених је на почетку био минималан – две инструкторке и две спремачице. Практична настава је обављана у Болници и у Хигијенском заводу (претеча Заводу за јавно здравље). Нова (данашња) зграда Медицинске школе „Данило Димитријевић“ усељена је 01.09.1966. године. Зграда је модерна, лепа, функционална, са 8 учионица, 5 кабинета, фискултурном салом и канцеларијама. На тој локацији претходно је била ливада, односно празан простор који је остављен још почетком 20. века за улицу која би повезивала ушће реке Раванице са улицом Милице Ценић. Изградњу школске зграде финансирале су Болница, Општина Ћуприја и грађани Ћуприје кроз самодопринос, а ђаци су били из свих суседних општина, па и из општина Варварин, Ћићевац, Ражањ, Бољевац…

Ћупријска средња медицинска школа, која је добила име по трагичном јунаку из Мијатовца, почела је са радом 24. септембра давне 1958. године. Тог дана је 37 девојчица кренуло у живот са намером да је бави најплеменитијим позивом. Наредне школске године уписује се још 33 ученика, а у трећој години постојања у први разред уписана су два одељења ученика и школа се полако проширила.

Школом је руководио први директор, чувени доктор Митар Шарановић. Године 1963. Медицинска школа добија новог руководиоца, другарицу Милеву Васиљевић.

Ученице прве генерације Медицинске школе су биле Андрејић Милева, Антић Гордана, Веселиновић Ружица, Живковић Верослава,Златановић Зорица, Ивковић Надежда, Илић Драгица, Јевремовић Драгица, Мартиновић Дара, Матић Драгица,Миладиновић Вера, Милетић Милица, Милетић Стојана, Миленковић Живана, Милојковић Бранка, Милосављевић Гордана, Милосављевић Ружица, Михајловић Стана, Муждека Бранислава, Петковић Олга, Петковић Светлана, Петровић Добрила, Пешић Олга, Радојевић Бранислава, Ранђеловић Смиљка, Ристић Томиславка, Симић Јованка, Станојевић Ружица, Стојановић Милосија, Стојиљковић Ружица, Тасић Љубица, Тимић Десанка, Татарац Илинка, Страиновић Оливера, Дуњић Миросанда, Добрић Гроздана и Радојевић Станка.

Временом су почели и дечаци да се уписују у медицинску школу. За неке од њих је то био само први степеник ка медицинском факултету.

Ћуприја је добила и Високу медицинску школу. Захваљујући визији, сналажљивости и упорности др сци.мед. Љубомира Марића у Ћуприји је створена 1998. године Виша медицинска школа. Почела је са радом скромно, најпре на последњем спрату музичке школе код Микићевог моста. Само шест година касније школа се уселила у новоизграђено велелепно наменско здање на месту где су остале порушене топовске шупе.

Неспорно је да Ћуприја не би била ово што данас јесте, да није било лекара и медицинског особља који су у малом граду успели да створе велики здравствени центра који превазилази потребе саме Ћуприје. Време ће да покаже сав значај и средње и високе медицинске школе.

Косовка Девојка биће симбол Ћуприје и у наредним годинама. У народној песми она помаже повређеним ратницима и тражи вереника, кума и девера, на руке јој умире витез. Наше данашње Косовке Девојке немају више оне лепе плаве униформе са белим крагницама, сада се у скафандерима боре да одрже у животу оболеле од ковида.

Вечерњи аплауз са прозора и балкона је утихнуо.

Зашто смо такви људи?

One thought on “МЕДИЦИНАРКЕ

Add yours

  1. Prestao je aplauz jer se ispolitizovao i to prvo ovde u Beogradu.Tako da je jedan cist,hvale vredan gest kojim se odavala zahvalnost i pocast nasim zdravstvenim radnicima,herojima ovog doba je utihnuo pred naletom nezajazljive ambicije politicara.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: