СРЕДИНА НАПРЕД

Ћуприја – стогодишњак

Друмски гвоздени мост преко Велике Мораве код Ћуприје, који је као ратна репарација направљен после Великог рата, да може да прича, могао би да буде хроничар развоја аутобуског саобраћаја у Великом Поморављу.

Данас, у време светске пандемије и страха од непознатог вируса, преко моста прелазе скоро празни аутобуси, тек са по неколико путника. А није било одувек тако.

Давне 1931. године три града Јагодину, Ћуприју и Параћин повезивала је аутобуска линија. Пет година касније направљена је и кружна линија Ћуприја-Деспотовац-Јагодина-Ћуприја. Наравно да је прва асоцијација аутобус из филма „Ко то тамо пева“ са легендарним глумцем Павлом Вујисићем.

Стари Сингер је по завршетку Другог светског рата у Ћуприји основао транспортну фирму „Превоз“. Да у граду не буду само фијакери и чезе постарали су се локални политичари који су механичарску радионицу предузећа „Трудбеник“ припојили „Превозу“ стварајући занатско-транспортно предузеће „Полет“ 1953. године, које није живело ни годину дана.

Фото Гаја је уснимио фијакеристе

У главној ћупријској улици, код раскрснице са улицом Милице Ценић, 1955. године настала је прва аутобуска станица, а истовремено су фијакеристи добили свој део бочне улице. Тада су аутобуси на релацији Јагодина-Ћуприја-Параћин саобраћали на свака два сата три пута дневно. Занимљиво је да су аутобуси вукли путничке приколице, јер је број путника био велики.

Од Београда ка Нишу путовало се преко Тополе и Крагујевца, а онда путем ка Јагодини преко Горње Сабанте. Од Параћина ка Нишу се ишло старим макадамским путем, трасом цариградског друма. Након што је од Параћина до Ниша направљен полуаутопут дошло је до наглог развоја међуградског аутобуског саобраћаја. Предузећа „Ласта“ и „Ниш-експрес“ отворила су своје пословнице у главној ћупријској улици. Нишлије су имале и телепринтер за резервацију карата, а у модерним аутобусима су се делиле бомбоне.

Ћуприја – аутобуска станица

Аутобуска станица је премештена из главне улице на почетак улице Цара Лазара након завршетка полуаутопута Ћуприја-Београд. Пар година касније станица се помера на празан простор на углу улица Цара Лазара и Миодрага Новаковића.

Политичари су утицали да се транспортна предузећа уједињују и разједињују. Тако је ћупријски „Превоз“ постао део великих фирми у Карагујевцу и у Јагодини. Након промене устава и доношења закона о раду заједничко поморавско предузеће се поделило и формирана је Аутотранспортна организација удруженог рада „Велика Морава“ са седиштем у Ћуприји, која је имала скраћени назив „Велмортранс“.

Ћуприја – аутобаза „Велмортранса“

Млад и енергичан директор нове фирме је схватио да је будућност у превозу путника аутобус, а не железнички воз. И тако у Ћуприју стижу најмодернији „Мерцедесови“ аутобуси који крећу пут Београда, Беча, Видина и Херцег Новог. Институт Саобраћајног факултета у Београду почиње са израдом пројекта ауто-базе 1975. године.

Нова аутобуска станица се гради на периферији Ћуприје, поред самог ауто-пута. Уз укупно 18 перона (долазних и одлазних) са великим холом и билетарницом, ту су и кафана, самопослуга, посластичарница, фризерски салон…

Ћуприја се развија у модеран град са више од 26 хиљада становника, са 12 хиљада запослених, са великим здравственим центром, али и касарном кроз коју пролазе годишње на хиљаде војника.

Ђаци су могли да бирају средње школе у сва три града, па је тако и ћупријска гимназија имала преко 600 ученика, а средња медицинска школа је постала сан многих основаца из десетак околних општина.

Аутобуски превоз путника доживљава прави бум. Када је нова аутобуска станица почела са радом у „Велмортрансу“ је постојало око 160 аутобуса, већином међуградских, а приградски саобраћај је одржаван у неколико општина. Међународни превоз путника креће на релацијама Минхен-Сплит и Минхен-Ковачица, док редовна аутобуска линија Параћин-Београд-Беч саобраћа сваког дана у сарадњи са „Литасом“ из Пожаревца и „Ластом“ из Београда. Истовремено у сарадњи са бугарским аутопревозником сваког дана постоје два поласка према Видину. Туристички превоз путника иде ка Италији, Грчкој, Турској.

Ћупријски „Велмортранс“ први региструје редовне аутобуске линије ка Москви, Малмеу, Истанбулу… Свакодневно је и по 20 аутобуса ван граница велике Југославије.

На релацији Јагодина-Ћуприја-Параћин саобраћају аутобуси на сваких пола сата. Иако су ту радили зглобни аутобуси са по 200 места за путнике, дешавало се да су аутобуси препуни и да део путника мора да чека наредни полазак.

Са аутобуске станице је према Београду дневно било више од 80 полазака разних превозника. Са 12 одлазних перона је кретало више од 160 полазака ка већем броју градова у Србији.

У приградским аутобусима је остало упамћено гласно упозорење кондуктера који је имао пулт код задњих врата у аутобусу: „СРЕДИНА НАПРЕД“. Мноштво путника није могло да се укрца на задња врата због оних путника у аутобусу који су стајали на средини аутобуса, даље од предњих излазних врата.

Данас, у време пандемије, када у аутобусима има тек по неколико путника са маскама на лицу, делују нестварно сцене гурања путника ко ће пре да уђе у аутобус. А баш тако је било. Младе жене са танким чарапама су се пазиле да им котарице од прућа не упропасте елегантан изглед. Ципеле су увек биле изгажене.

Велики број путника између Јагодине и Параћина је условио израду студије погодности трамвајског и тролејбуског саобраћаја. Поред еколошког аспекта, разматрани су и сви други утицаји тролејбуског саобраћаја на атрактивност поморавског трограђа са најдужим булеваром у Европи.

А онда је на власт дошао вођа и са њим девастирање Ћуприје, Јагодине, Параћина и целе државе. И тако последње три деценије број становника се непрекидно смањује, гасе се фабрике… Број путника у аутобусима непрекидно опада…

Аутобаза „Велмортранса“ делује аветињски. Оних 18 перона на аутобуској станици су празни. Појави се тек неки пролазни аутобус. Преко старог гвозденог моста на Великој Морави поред Ћуприје нема више градских аутобуса на сваких 15 минута који би превозили пар стотина путника на сат времена између Јагодине и Параћина.

Одавно су се угасиле и две градске линије у Ћуприји. Нема више потребе да два велика аутобуса непрекидно круже од аутобуске станице до железничке станице, повезујући болницу, пијацу, кексару…

Значење позива кондуктера „СРЕДИНА НАПРЕД“ је непозната млађим генерацијама.

Све се мења.

Кинези су смислили летеће аутомобиле…

Међународни редови вожње – Шведска, Русија, Немачка, Аустрија, Турска, Бугарска….

3 thoughts on “СРЕДИНА НАПРЕД

Add yours

  1. Dule ovo što ti pišeš treba da ima krunu, a to je objavljivanje tekstova u vidu Knjige :npr,,Priče na ušću“ i pojačavaš svetlo iz istorije grada koje niko do sada nije uradio.Svetlo palanačke hronike kojim nas braniš od zaborava.Vladan

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

<span>%d</span> bloggers like this: