КАСИНА

Сваки град је имао своју „КАСИНУ“. Међутим ретко ко зна шта значи реч „касина“. Неки људи би рекли да та реч има италијанско порекло и да значи „казино“ уз напомену да је у основи речи кућа. Неко други би рекао да је право значење „зграда са просторијама за друштвене састанке и забаве“. А Иво Андрић је у „На Дрини ћуприја“ написао следеће: „… Нова официрска касина има свој ресторан, свој подрум добрих пића и своје собе за преноћиште, где одседају угледни странци.“

И Ћуприја је имала своје касине.

Библиотека у Ћуприји је основана давне 1868. године. Била је то варошка Читаоница са својим статутом који је одобрен од Министарства просвете. Читаоница се налазила у малој просторији општинске задруге. Данас постоји спомен плоча на месту где се налазила. Додуше, ова спомен плоча је заклоњена гајбама пива, па мало ко од шетача главном улицом може да је запази.

Већ уочи Великог рата 1911. године записано је да у Ћуприји постоји библиотека са читаоницом. Три године касније издата је диплома на којој пише „Ћупријска касина са читаоницом“. А након Великог рата давне 1927. године забележено је да је у Ћуприји поново основана „Грађанска касина и читаоница“. Просторије су се налазиле у згради у главној улици коју старији Ћупричани памте као продавницу обуће „Бата“.

Откуд онда кафана „Касина“ у главној улици?

Рентијер и власник сода-вода радње, касније посластичарнице, господин Трифун Стошић, имао је злу судбину да га комунистичка власт прогласи за ратног профитера. Одмах након завршетка Другог светског рата Комисија за утврђивање ратне добити прописала је велику новчану казну Трифуну Стошићу, а Народни одбор среза Светозарево је 1959. године извршио национализацију грађевинског земљишта најамних зграда и пословних просторија. Тако је предратни рентијер Трифун Стошић остао и без велике зграде у главној улици.

Трифун Стошић је имао брата Јована, који је био посластичар. Пореклом су Врањанци. Није познато када су се Стошићи доселили у Ћуприју.

Ваља напоменути да је господин Трифун Стошић био и председник општине Ћуприја у зло време – уочи и за време фашистичке окупације. Поднео је оставку фебруара 1942. године, а две године касније на посредан начин је наводно учествовао у покољу у Ћуприји који су извршили Чачићеви четници, па је тако доспео на црну листу државне и локалне власти.

Након 1955. године формирано је угоститељско предузеће „Слога“ које је преузело већину кафана и ресторана у Ћуприји. Тако су зграду Трифуна Стошића претворили у кафану „Касина“ коју су спојили са посластичарницом, а на спрату су имали службене просторије.

Све до НАТО бомбардовања 1999. године у главној улици, у згради која је некада припадала господину Трифуну Стошићу, на спрату налазила се управа „Слоге“, а у приземљу кафана „Касина“. Поједине просторије су служиле за становање фамилије Стошић, као и за изнајмљивање ђацима и самцима.

Кафана – ресторан „Касина“ имала је кухињу, посластичарницу, део за „брзу храну“… Енетријер је мењан више пута. Неколико година су постојали сепареи за интимнија дружења. Дугогодишњи директор „Слоге“ Зоран Петковић се трудио да већина кафана и ресторана изгледа врхунски. Поред „Касине“ истицали су се и ресторан „Плоча“, хотел „Равно“, мотели код манастира Раваница и на ауто-путу…

Било је то време боемског живота у Ћуприји. Стални кафански гости, често називани „кафански инвентар“, чинили су да свака кафана остане дуго у памћењу.

Иако је сваки град имао своју „Касину“, чини се да је она ћупријска била нешто посебно. Штета је што је пилот тог мајског јутра промашио зграду „Ресавске банке“, па је ракетом порушио кров и горњи спрат Стошићеве зграде. Прича се да су момци који су касније морали да минирају „Касину“ пустили сузе.

Данас је на месту некадашње „Касине“ споменик као сећање на НАТО агресију. Неколико бетонских коцки би требало да имају неко своје уметничко значење. Чини се да аутор споменика никада није био у „Касини“ и да не зна уметничку страну кафанског живота.