КЛИЗАЉКА

Зимски распуст је увек почињао 15. јануара и завршавао се 5. фебруара, осим ако би се ти дани пали у недељу. Наравно да су суботе биле радне. У те три недеље распуста би скоро сваког дана падао снег. Санкања и грудвања је било до миле воље. Носили смо кожне гојзерице све док се нису појавиле... Continue Reading →

БРАНКА

Сваки град има главну улицу у којој су значајније институције, трговачке радње и куће богатијих мештана. У једној таквој приземној кући са високим плафоном у великим собама, одмах на почетку улице, живела је Бранка. Не знам које су се године доселили њени у ову кућу. Било је то непосредно после завршетка Великог рата. Моја је... Continue Reading →

СЛОБОДАН

Универзална декларација о људским правима, која је усвојена далеке 1948. године, била је пре свега одговор на огромно кршење људских права током Другог светског рата. Први пут у историји човечанства, признато је право свих људи на "живот, слободу и сигурност... без икаквих разлика". Али од усвајања декларације до данас као да се ништа много није... Continue Reading →

О БЕЛА ЋАО

Млади људи су посвећени будућности, а старији прошлости. Ех, када би старост могла оно што зна, а младост када би знала шта може... Ових дана гледамо уличне демонстрације широм света, од Америке до Европе и Азије. Понекад се зачује и песма О БЕЛА ЋАО, у оригиналу “Bella Ciao”. Многи сматрају да је то партизанска песма... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ УЛИЦЕ – УЛИЦА БЛАГОЈА ПАРОВИЋА

Како је дошло неко ново време да се у Ћуприји мењају називи старих улица које су носиле име антифашистичких бораца, могуће је да ће и улица Благоја Паровића да промени име. Додуше ова улица је далеко од центра града, налази се у близини Славије, па није много интересантна данашњим ствараоцима историје. Уосталом и сам термин... Continue Reading →

ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН

Мало је познато да је Вук Стефановић Караџић давне 1861. године постао почасни грађанин Загреба. И Београд има своје почасне грађане – Јосип Броз Тито (1947), цар Хајле Селасије (1954), Брежњев (1962),  Николаје Чаушеску (1976), Ким Други Сунг (1984).... Лепо је бити почаснин грађанин и у провинцијском градићу. Људи ти се диве, поздрављају те на... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑