У старијим разредима основне школе морали смо да купујемо шперплочу и метални рам са тестерицом за њено резање. Уметање тестерице ми је представљало проблем, јер сам морао рам да савијем једном руком, а другом руком да убацим тестерицу и онда је затегнем. Лабава тестерица није могла прецизно да реже шперплочу, а много затегнута се лако... Continue Reading →
Белешке
ЏУЏИНА УЛИЦА
Идући пешице према болници људи су најчешће користили једну дугачку улицу за коју им се чинило да јој нема завршетка. Некада је то била периферна улица, са њивама с десне стране. Ту су живели углавном земљорадници досељени из Мућаве још у време Милоша Великог који је имао намеру да уместо турске касабе створи српску варош.... Continue Reading →
ПТИЦА РУГАЛИЦА
Заиста постоји птица Ругалица. Уме она да упамти лик човека који је угрозио њено гнездо и да много дана касније када види то исто лице запишти у знак упозорења другим птицама из фамилије дрозда. Са својим лепим перјем не разликује се много од свеприсутних врабаца. А убити птицу ругалицу не значи само потаманити дроздове. Скоро... Continue Reading →
ВРЕМЕ ЛАВОВА
Ситна киша је најављивала долазак касне јесени. У дрвене каце су ређане мале главице купуса са розе листовима које су могле укисељене да остану до априла наредне године. Најпре би у засечен кочањ стављан прстохват соли, а онда би пре наливања воде, у простор између главица купуса била угурана цвекла која је расоницу бојила у... Continue Reading →
УСАМЉЕНА
Највише сам се плашила да ме неко не заустави на пола пута. Почело је то на факултету када сам схватила како ме неки професори и асистенти безобразно гледају, просто су ме прождирали. А ја сам само желела да знањем положим испите, да не морам да трпим насиље попаљених матораца. Била сам средњошколка када смо славили... Continue Reading →
НОВИ ЖИВОТ
Дуца је волео језеро. Седећи на малој тераси са које се пружао поглед на обе стране језера пијуцкао је црвено вино и пушио цигарету за цигаретом. Нису му требале шибице, користио је жар са пикавца. Зато су му добили златни прелив рано оседели бркови и брада. Кућа је била мала, али довољна да у њој... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари