Екран је био једини извор светлости у стану. Хладна плава боја преливала је Анино лице као танак слој леда, чинећи је готово нестварном. Палац је клизио. Скрол. Скрол. На врху екрана, црвена тачка показивала је 4.952 пријатеља. Устала је и упалила светло изнад огледала. Из одраза ју је посматрала жена коју су сви желели да... Continue Reading →
Белешке
САМО СВОЈА
Париз је радио пуном паром. Град је био једна велика машина која продаје илузију среће по прескупим ценама. Блицеви телефона, смех који звучи као да је увежбан, парови који се љубе насред улице као да их неко снима. Кафићи су били препуни, ваздух тежак од мириса пецива, цигарета и парфема. Ана је седела за малим... Continue Reading →
БАКЉАДА
У Ћуприји, оном граду који најлепше мирише баш пред Ђурђевдан, тридесети април никада није био обичан уторак или четвртак. Био је то дан када су се границе између стварности и илузије брисале у диму запаљеног катрана. Док су се у кухињама спремале залихе за сутрашњи излет, а мисли одлутале ка неком новом „Докторовом прасету“ које... Continue Reading →
СТАРАЧКЕ СУЗЕ
Ноћ је била тиха, онаква каква бива само у Поморављу кад се септембарске магле спусте ниско над Мораву. У великом дворишту је тињала ватра под бакарним казаном. Мирис превреле шљиве мешао се са мирисом сувог буковог дрвета. Капи ракије падале су у лулу казана - једна, па друга - као да мере време које никад... Continue Reading →
БОГОМОЉА У ЛУДОМ ПОЉУ
Темељи на коњским костима Прашина са Лудог поља имала је укус метала и старе патине. Игор је стајао на ивици ископа, држећи у руци замацкани нацрт који је градоначелник већ „благословио“ својим печатом. Иза његових леђа, Нови град је растао као бетонски тумор. Контејнери за становање, поређани у беспрекорне низове, подсећали су на кутије за... Continue Reading →
ДИСКРЕТНО БУЂЕЊЕ
Завади, па владај На излизаном дрвеном столу баште „Код Моравца”, одмах поред полупразне чаше домаће ракије, лежао је модеран паметни телефон. Његов екран је био затамњен, али је у самом углу сићушна црвена тачка пулсирала у ритму људског дисања. Диктафон је бележио све - и шкрипу шљунка под ногама пролазника, и удаљени хук Мораве, и... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари