Стара кућа коју су поред цркве саградили Анта и Наста видела је многе одласке. Али Наста је знала да се из те куће одлази на два начина: кћери су одлазиле у туђе домове када се удају, а синови који би обукли официрски шињел одлазили су за војним трубама и прекомандама. Зато је Наста свог Милана... Continue Reading →
Белешке
ПРАЗНЕ РЕЧИ
Летња башта кладионице на почетку улице Цара Лазара била је пуна као да се у њој дели бесплатна будућност. У самом центру Ћуприје, између старих зграда са чијих су се фасада крунили слојеви прошлих времена, јунски ваздух је стајао тежак и густ, заробљен над поплочаном пешачком оазом. Седео сам за столом у хладу и вртео... Continue Reading →
Лето када је Ћуприја постала Париз
Мирис липе и париских парфема Летњи распуст у Ћуприји имао је свој специфичан мирис. Био је то мирис прегрејаног асфалта, прашине коју би предвече попрскале општинске цистерне и тешког, слатког мириса липа које су већ почињале да прецветавају. Налазио сам се у оном чудном вакууму између јунског и септембарског испитног рока. На Саобраћајном факултету у... Continue Reading →
ЈАДРАНЧЕ
Прича о кафани са душом Када би старе куће умеле да говоре, Јадранче би причало најдуже. Стојало је на самом почетку (или завршетку) вароши, одмах поред железничке станице одакле је улица водила ка касарни и центру Ћуприје. Сазидано од чврсте опеке 1920-их, одмах поред нове железничке пруге Београд–Ниш, као да је од самог почетка знало... Continue Reading →
ПОСЛЕДЊИ ЈОРГОВАНИ
Клисура у априлу Пролеће 1389. стигло је у раваничку клисуру нагло, насилно. После дуге зиме, шуме су се зазеленеле преко ноћи. Узана долина испунила се тешким дахом влажне земље и јоргована. Са стрмих стена и неприступачних падина бујало је густо грмље, претварајући читав предео у љубичасту измаглицу између земље и неба. На сунцем угрејаним пешчарима... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари