Белешке

ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИЛАН КОМИТА

У школама се не учи ко су били неустрашиви српски борци комити. Борили су се са Турцима, Арнаутима и Бугарским екстремистима почетком прошлог века. Отоманско царство, које се 1683. године простирало на три континента и излазило у то време на већину познатих мора, почело је да се распада у деветнаестом веку. Истовремено се у Европи... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – САВА ШОШИЋ

На левој обали Раванице ученици осмаци су под будним оком Сингера играли кошарку и мали фудбал. Терени су били изграђени од бетона и њихов наставник се плашио да се неко дете не повреди при паду. То што су ђаци цепали нове тенис патике „шангајке“ није било много важно. Преко жице која је ограђивала простор око... Continue Reading →

НЕСУЂЕНИ СТУДЕЊАК

Суденти се, поред осталог, деле на студенте који живе са татом и мамом, на студенте самотњаке који живе у изнејмљеним гарсоњерама и на студенте из „Студењака“. Наравно да најмање има ових трећих, јер у универзитетским центрима нема довољно студентских домова. Постоје у Србији и мали градови који имају више и високе школе, али немају организован... Continue Reading →

МАНИПУЛАТОР

„Врхунац патриотизма је када државу браниш од власти“ – Џим Гарисон У непосредној близини Народног позоришта, у мирној улици са времешним дрворедом, постоји неколико старијих зграда које су вероватно некада биле виле предратних богаташа. Једна од тих кућерина се разликује од осталих - на улазним великим дрвеним вратима нема карактеристичне плочице са именом и презименом... Continue Reading →

ДОМ НАШЕ МЛАДОСТИ

Ћуприја - Дом ЈНА наше младости Седе пензионери на клупама у центру града и повремено се присећају како су као млади људи седели у згради Дома ЈНА. А било је мали милион разлога да бораве баш у тој некадашњој лепотици. У приземљу се налазила градска кафана са великим излозима према главној улици. Била је толико... Continue Reading →

ПРИВАТНО ГРОБЉЕ

У култном филму „Трећи човек“ постоји једна упечатљива сцена снимљена на гробљу. Трагао сам да видим да ли то гробље заиста постоји или је измишљено. Бојао сам се да је све ствар добре сценографије, јер никако нисам могао да поверујем да у неком граду, макар то био и Беч, људи сахрањују своје мртве у парку.... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑