Белешке

ПОМРАЧЕЊЕ УМА

Долази за који дан 21. јуни 2020. године, па размишљам о дану који никако не могу да заборавим, о 11. августу 1999. године. Пре две деценије председник владе Републике Србије је био Мирко Марјановић. У тој влади је било 36 чланова: пет потпредседника, 23 министра и седам министара без портфеља. Две странке, СПС и СРС,... Continue Reading →

ЋОРАВА КУТИЈА

  Морало је да прође неколико деценија, па да се филмски радници осмеле да прикажу народу како се некада гласало помоћу ћоравих кутија. Они који су били у прилици да заиста након Другог светског рата гласају помоћу гумених куглица, гледајући филмове вртели би само главом плашећи се и мртвог друга Тита, а ови млађи су... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ УЛИЦЕ – РАДЕ СИМОНОВИЋ

Обичан свет у Србији још није у потпуности разумео све карактеристике неолибералног капитализма, а још мање корпорацијског. Зато је скоро немогуће објаснити колико је тешко било живети у последњим данима Краљевине Југославије. Након првобитне акумулације капитала у Србији, која је настала након завршетка Великог рата, када је постало јасно да су се ратни профитери и... Continue Reading →

ПОСЛЕДЊА НОЋ

  Изгледало је као да је цео свет био против нас. Они са Запада су нас бомбардовали дуже од два месеца, а они са Истока су нас штитили само речима. У таквим околностима прижељкујеш дан када ће све да се заврши, овако или онако. Сви побеђују, нема поражених, обе стране славе победу. Осећаш да није... Continue Reading →

ГЛАС ЗА ЧОВЕКА

Жељни су људи демократије, јер мисле да је то највећа политичка слобода. Стари Грци су говорили да се политиком не баве само идиоти. И као да су Срби једва чекали да дођу избори на којима ће свој глас да дају човеку у кога имају поверење, породичном човеку, човеку домаћину, свом комшији. Прошло је било више... Continue Reading →

ДРЖАВНИ СЛУГА

https://www.youtube.com/watch?v=lv0jav4lNsk   Свакодневно загледам старца који пешачи стазом поред реке. У руци му је „ИНФОРМЕР“. Пролазницима љубазно каже „Добар дан“ покушавајући узалудно да заподене разговор. Као да га се људи плаше, осмехну му се некако усиљено и убрзају ход. Познајем га. У пензији је већ око 30 година. Искористио је бенефицирани радни стаж и млад... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑