Елена је била тријумф естетике над биологијом. Њено лице, симбол савршенства двадесет првог века, господарило је билбордима изнад београдских булевара као немилосрдна богиња успеха. Њена таласаста коса, кестењаста и сјајна, била је заштитни знак скупих шампона, а њен осмех њен осмех у бескрајним постовима на друштвеним мрежама, валута којом је плаћала своју слободу. Ударана ритмом... Continue Reading →
Белешке
ЛИГРАД (LITI-CHENG)
ЕЛЕКТРИЧНИ ПСАЛМИ ЛУДОГ ПОЉА Лиград није грађен; он је избијао из блата Лудог Поља као малигни тумор индустријског прогреса. Док су археолози још увек четкицама чистили прашину са лица римских сенатора на мозаицима, изнад њихових глава су већ брујале мешалице. Брзосушећи бетон класе „С-500“ постао је нови слој српске историје, дебљи и постојанији од било... Continue Reading →
Поломљена икона
Дани без предавања нису ми били празни - одлучила сам да кренем у Сење, у дедовину о којој сам слушала само у причама. Желела сам да видим кућу својих предака, да осетим зидове који памте и да пронађем одговоре на питања која моја генерација поставља данас: шта значи остати, шта значи отићи, и шта значи... Continue Reading →
ЕГЗОРЦИЗАМ НА БАЛКАНУ
На брдовитом Балкану, где се древне планине дижу као кичма старог змаја, где се магловита равница пружа бескрајно, а таласасти брежуљци се преливају један преко другог као замрзнути таласи, живела је земља коју је запосео Дух. Није то био обичан човек. Није био ни само вођа. Био је его који се претворио у сенку, сенка... Continue Reading →
Ланци које сами љубимо
Планински ветар је брисао преко врхова, носећи мирис смоле и тешке кише која се спремала да прогута долину. На високој дрвеној чеки седела су двојица ловаца. Ћутали су, гледајући доле ка рударском насељу. Цеви са оптиком почивале су на коленима, али нису тражиле дивљач. „Тишина је најгора,“ рече старији, не склањајући поглед са хоризонта. „Онај... Continue Reading →
ЛАЈК ЖЕЉА
У фитнес студију, где огледала гутају зној и неонску светлост, жена је седела на простирци. Тегови око ње стајали су као стражари, боце воде као трофеји. Њено веровање било је просто: ако довољно дуго позира пред објективом, ако алгоритам довољно упорно гура њене селфије у туђе животе, једног дана ће се коначно родити. Не као... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари