Белешке

ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – ПЕЛИВАНОВИЋ

  Најчешће је прва асоцијација на реч пеливан прелепа баклава из посластичарнице. И није без разлога. У Београду најстарија посластичарница „Пеливан“ потиче још од давне 1851. године. А има је и у другим градовима уназад најмање пола века. Презиме Пеливановић се среће на свим континентима. У Хрватској и у Босни сматрају да су Пеливановића са... Continue Reading →

Advertisements

ЗАБОРАВЉЕНИ – ЖИРОВНИЦА

  Мрчевац, Мућава и Жировница су била српска насеља у непосредној близини турске касабе Ћуприја. Мудрошћу Милоша Обреновића почела је дипломатска борба да Србија постане држава. Зато је било неопходно да у турским касабама буде што више српског становништва. Тако је и одлучено да се три мала насеља пресела и да Ћуприја добије статус српске... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – Божа Маршићанин

  Гледајући телевизијску серију о свргавању династије Обреновић и убиству краља Александра у мајском преврату 1903. године многи Ћупричани су се обрадовали видевши сцене у којима је Бекјарев глумио Божу Маршићанина који живи у Ћуприји. Ваљда је то значајно што је један, рекло би се, Ћупричанин постао управник града Београда. Управа града Београда је била... Continue Reading →

АЛКО НУША У ЋУПРИЈИ

О физичком здрављу Ћупричана су се старали лекари и фармацеути уназад скоро два века. О добром духу се старао Бранислав Нушић. Први цивилни лекар у Ћуприји био је др Јован Димитријевић, родом из Аустроугарске (1843-1845), а други др Глигорије Рибаков (1846). Били су и војни лекари са службом у Ћуприји. Грађанска болница у Ћуприји је... Continue Reading →

ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА – ЈУБИЛЕЈ

  Поред реке Раванице, тамо где се сада налази „Вагон“, требало је пре двадесетпет година да се сазида лепа пословна зграда Јавног предузећа „Србијаводе“. Одустало се у последњем тренутку. Можда је то било и добро с обзиром на разорно бомбардовање 1999. године. А да није било тог бомбардовања још би се поред хале спортова налазиле... Continue Reading →

МОША У ЋУПРИЈИ

  Сунчани дан ме често враћа у ђачко време када нас је учитељица водила на излете поред Ћуприје. У Добричеву је био парк поред управне зграде пољопривредног добра који је и тада, као и данас, личио на велику ботаничку башту. Испод Везировог брда смо могли да видимо чамбуре и да се играмо у хладовини. У... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑