Јутро је у Ћуприју стигло пре сунца. На тргу су још тињале уличне светиљке, бацајући жућкасте кругове по влажној калдрми. Изнад кровова лењо се дизала бледоплава магла са Велике Мораве, као да се град још није одлучио да ли ће се пробудити. Буша је већ био на ногама. Као и сваког јутра у последњих неколико... Continue Reading →
Белешке
БАЧЕНА ДИПЛОМА
Када су бацили њену диплому поред контејнера, докторка Јелена била је мртва већ три дана. Све је почело давно. На столу пред Јеленом лежао је дебео папир урамљен у танак дрвени рам; на њему, црним тушем и строгим потписом, писало је њено име. Отац је стајао поред прозора и плакао као да му је неко... Continue Reading →
КАМЕН ЗА ВЕЧНОСТ
Тврђава чува земљу док је војске бране.Задужбина чува име и онда када војске нестану. Сенка над ЦрницомЛето Господње 1376. било је спарно, натопљено тешким мирисом смоле и суве поморавске земље. Са висина Петруса видела се читава долина Црнице. Река је текла дубоко испод стена, невидљива на појединим местима под густим крошњама јасена и граба, али... Continue Reading →
ПЛАЖА ОД СТАКЛА
Постоји оно кратко доба пред лето када асфалт у Београду испарава под првим врелим зрацима, а ваздух у канцеларијама постаје густ од колективне жеље за бекством. Јелена је те године ту жељу осетила као физички бол. Имала је тридесет четири године, лице на којем се већ назирала рана зрелост, и тело које је функционисало као... Continue Reading →
ШТРАЈК ХУМАНОИДНИХ РОБОТА
Књижевна новела о слободи, чиповима и дуговима прошлости Геометрија Лудог поља На стопедесетом километру аутопута Београд–Ниш, тамо где се Коридор 10 укршта са старим Цариградским друмом, лежи највећи српски индустријски парк „Добричево“. Споља, то је сценографија за будућност која је већ стигла: бруталне, чисте линије бетонских хала, шума далековода и непрегледни низови шлепера који чекају... Continue Reading →
Феликс Каниц у Ћуприји
Из бележнице Милана, трговца из Ћуприје, јесен 1888. Клопарање кочије по мокрој калдрми прекинуло ми је поподневни дремеж. Октобарско сунце било је бледо, као старац који више обећава него што даје. Преклопио сам руку преко очију и погледао преко плота. Пред капијом је стајао фијакер, а из њега је, полако и тешко, изашао човек кога... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари