У кањону Црнице, тамо где се село Забрега лукаво скрива иза брега, време не тече као у граду. Оно овде не јури за сатима; оно кружи, споро и тешко, као млински камен. Нема овде вибрација у џепу, нема плаве светлости екрана која држи капке отвореним до зоре. Постоји само река. Упоран шум који носи воду,... Continue Reading →
Белешке
САСВИМ ОБИЧАН ДАН
сутра можда неће доћи Будилник је зазвонио у 6:37, али Ана га је пригушила дланом. Није скочила. Остала је да лежи још минут-два, слушајући како се кућа полако буди: шкрипање паркета, далека бука камиона, тихо дисање пса поред кревета. У тим тренуцима осећала је да је још увек ту - у свом телу, у свом... Continue Reading →
Уређење Мораве
Седели смо у великој сали општинске зграде у Ћуприји - оној старој, са високим плафоном од којег се љушти креч, са тешким дрвеним столовима што су шкрипали кад год би неко променио положај, и са старим вентилатором на плафону који је лењо окретао лопатице, али није померао ваздух. Ваздух је био густ, плавичаст од дима... Continue Reading →
ПОГЛЕД КОЈИ СЕ ПАМТИ
Стојим усамљен даље од места где сахрањују мог пријатеља и размишљам о њему и његовом поверљивом признању зашто у свом путопису о Србији у јесен 1829. године није споменуо Наду из Ћуприје. Вроцлав, 20. јул 1832. - хладан ветар дува преко гробља, а небо је сиво као пруске униформе. Ото Дубислав фон Пирх, мој драги... Continue Reading →
ТИХА ДОЛИНА
Није било оружја у мом ранцу. Ни метка, ни ножа. Само фотоапарат са дугим објективом, термос са црном кафом, врећа за спавање и жеља да ухватим оно што већина пролази животом а да никад не види - дивље животиње у њиховом правом, нетакнутом ритму. Ловци из друштва „Морава“ гледали су ме као чудо. „Шта ће... Continue Reading →
УЈАК
У неким породицама ујак је само мамин брат. Код нас је био нешто друго - човек који је целог живота носио туђу срећу у џепу, а своју никад није ни тражио. Отац ми је умро кад сам имао седамнаест. Једног јутра више није сишао низ степенице. Од тог дана постао сам „онај који остаје“. Сестра... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари