Прошла је деценија од када сам с уваженим професором Кенетом два дана обилазио територију општине Ћуприја. За успомену на дивно дружење остале су ми многобројне фотографије и видео записи, али и један текст вредан пажње чак и данас. Преносим га у целини без измена тако да свако може да има свој суд о томе шта... Continue Reading →
Белешке
ВОЈНИЧКЕ ТАЈНЕ
Седео сам с другарима у кафићу на скверу. Нисмо чекали да се пивске кригле загреју на врућини. Млада конобарица нас је стално обилазила. Гледао сам у празан трг када се појавила времешна госпођа са сунцобраном. Шминка је само истицала њене године. А тачно пре тридесет година умиљавала се око мене. Тада је била згодна, рекло... Continue Reading →
Студент је запалио жито
Студирао сам у време када се појавила ТВ серија „Салаш у малом риту“ у којој се поставља питање да ли је студент запалио жито. Некако чим видим густ дим на небу ја се сетим овог питања. Не зато што студенти (то су они „блокадери“ и „усташе“) већ годину дана узалудно нешто питају и нешто траже... Continue Reading →
ФОТОГРАФ У СЕНЦИ
Судница у Нирнбергу, 1947. године. Огромна сала, дрвене клупе, светлост која пада кроз високе прозоре. На једној страни - судије и тужиоци, хладни и непомични. На другој - човек који је годинама био у сенци вође. Хајнрих Хофман, лични фотограф Адолфа Хитлера, сада оптужен за ратно профитерство. Камера којом је градио мит сада је само... Continue Reading →
Последњи траг кармина
Ја сам остао сам. Ваздух у стану био је густ, тежи него икад, као да је неко улио олово у сваки ћошак. А у том ваздуху још је плутао твој мирис: јасмин и цитрус, младалачки, светлуцав, као да је лето остало заробљено у зидовима. Лепио се за завесе, за моја плућа, за моје срце. Сваки... Continue Reading →
Буђење
Соба је тиха, као да је време застало у њој. На зидовима се преламају сенке од јутарњег светла које се пробија кроз танку завесу. Намештај стоји као неми сведок година: полица са безброј књига, комода на којој су поређане фотографије, једна је окренута према кревету: деца и унуци се смејуса неког далеког путовања. Старац полако... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари