Народ није више довољан. Он је сувише непослушан, сувише непредвидив, сувише склон да пита и да сумња. Зато се рађа декорнарод - народ од папира и екрана, народ који клима главом унапред, народ који зна шта треба да воли. Он није заједница, већ сценографија. Он није живот, већ декор. Декорнарод је огледало у којем власт... Continue Reading →
Моравска ноћ на сплаву
Јесен у Ћуприји долази као стара пријатељица – тиха, са обећањима о миру који увек мало касне, остављајући те са оним слатким болом у грудима, као кад се сетиш детета у себи које је веровало у вечне јесени. Велика Морава тече полако, равничарски, са таласима који шапућу о континуитету – мостови се мењају, а река... Continue Reading →
ПОГЛЕД КОЈИ ОСТАЈЕ
Јесен је стигла тихо, без драме. Октобар у граду који не инсистира на свом имену - можда Београд, можда не. Лишће је било на тротоарима, али није падало. Само је лежало, као да чека кошаву. Ваздух је био хладан, али не онако да ти сече кроз слојеве одеће, само довољно да те подсети да се... Continue Reading →
КАФАНСКО РАЗГЛАБАЊЕ
Зима је стегла градић у срцу Србије, уз јутарњи мраз и кошава је допирала до костију. Снег се топи на улазним вратима кафане, кап по кап, а унутра – топлота од пећи на дрва, густ дим и мирис грејане ракије помешан са мирисом прженог лука из кухиње. На сваком столу карирани столњаци, мало уфлекани, али... Continue Reading →
КРИСТИНА – ТИНЧЕ
Били су гимназијалци у малом, заборављеном граду на обали Велике Мораве, где су се уличице вијугале као старе реке, а звона цркве одјекивала кроз маглу јесењих јутра. Гимназија је била стара зграда са високим прозорима који су пропуштали хладну кошаву, а учионице су мирисале на прах од креде и угаљ из каљеве пећи. У тој... Continue Reading →
ПОСЛЕДЊИ ЕСПРЕСО
Седели су за столом прекривеним чистим столњаком на тераси хотела „Морава“. Столице су крцкале при сваком покрету, као да протестују против тежине речи које ће пасти. Са улице се чула шкрипа кочница, кратко трубење, па тишина као да је свет на тренутак задржао дах. Унутар ресторанске кухиње - мирис прженог лука, густ и земљан, мешао... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари