Живела је у малом изнајмљеном стану на трећем спрату. Мирис старих тепиха и туђих вечера увек је остајао у ходнику. Унутра је било уредно, скоро празно: сто, радни сточић са лаптопом, полица са књигама, кревет, ормар. На прозору - саксија са стабљиком која већ годинама одбија да процвета. Имала је близу четрдесет, али је изгледала... Continue Reading →
ЋУПРИЧАНИН – САША ЗДРАВКОВИЋ
Обука професионалних возача Обука професионалних возача под актуелним регулаторним условима у Србији Бавећи се судским вештачењима већ деценијама наишао сам на један научни рад свог некадашњег ученика из школске 1991/92 године Саше Здравковића (1973) из Ћуприје, који је он са својим сарадницима објавио у стручном часопису на енглеском језику. Пошто у својим белешкама пишем о... Continue Reading →
ЕНИГМА АРХЕОЛОГ
Загонетка Манасија Тајна мати Варваре и зидина које ћуте Сумпорне паре су се дизале из базена као заробљени духови. Вода је мирисала на покварена јаја. Археолог избораног лица са великим подочњацима, који су чинили да изгледа много старије, седео је на ивици, руке су му дрхтале, али очи су још увек биле оштре. Неки га... Continue Reading →
ЋУПРИЈА – РОБНА КУЋА
Град који је јужно од Београда имао прву самопослугу, па своју робну кућу, ноћни клуб, речни сплав, пицерију, заборавих на фабрику шећера, модерну аутобуску станицу и железничку станицу из 1884. године…, данас више не личи град мојих сећања. Нисмо смели јавно да славимо Божић и Српску нову годину, па нам је тако зимски распуст почињао... Continue Reading →
ЋУПРИЈА – УГРИЗ ПАЦОВА
Ћуприја Ћуприја није само варош у Поморављу. Она је слојевита историјска престоница, град који носи у себи трагове Винчанске културе из откривених археолошких насеља Стублине и у Краљевом пољу, војни логор Horreum Margi на римском путу Via Militaris, средњовековно име Ravanelo, потом насеље Равно, и најзад — Ћуприја. Сваки од тих слојева сведочи о континуитету... Continue Reading →
ПОСЛЕДЊЕ ПЛУТАЊЕ
прича о путовању Телефон је зазвонио у тишини дединог стана. Иако га је вид већ одавно издавао, устао је хитро да се што пре јави. Унукин глас био је ведар, младалачки, носио је радост коју је деда могао да осети. „Деда, кажи драгичка, положила сам све испите у року! И да знаш да ми је... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари