Судница у Нирнбергу, 1947. године. Огромна сала, дрвене клупе, светлост која пада кроз високе прозоре. На једној страни - судије и тужиоци, хладни и непомични. На другој - човек који је годинама био у сенци вође. Хајнрих Хофман, лични фотограф Адолфа Хитлера, сада оптужен за ратно профитерство. Камера којом је градио мит сада је само... Continue Reading →
Последњи траг кармина
Ја сам остао сам. Ваздух у стану био је густ, тежи него икад, као да је неко улио олово у сваки ћошак. А у том ваздуху још је плутао твој мирис: јасмин и цитрус, младалачки, светлуцав, као да је лето остало заробљено у зидовима. Лепио се за завесе, за моја плућа, за моје срце. Сваки... Continue Reading →
Буђење
Соба је тиха, као да је време застало у њој. На зидовима се преламају сенке од јутарњег светла које се пробија кроз танку завесу. Намештај стоји као неми сведок година: полица са безброј књига, комода на којој су поређане фотографије, једна је окренута према кревету: деца и унуци се смејуса неког далеког путовања. Старац полако... Continue Reading →
Сенке које корачају
Причa о младости која не пристаје на тишину Живка Дамњановић је данас за неке људе само жртва трагичне љубави, за друге студент-терориста, а за треће прави народни херој који је страдао у борби против фашизма. Али вечерас, у овој сали, она није ни једно ни друго - она је сенка која корача са нама. У... Continue Reading →
ПРАВО И ПРАВДА
Кафана „Код старог моста“ у Ћуприји била је као музеј у коме се јело и пило. На зидовима су висиле пожутеле фотографије старе вароши: мост преко Мораве, пијаца са кочијама, лица људи који су давно нестали. Изнад врата стајала је стара лампа од месинга, а у углу дрвени сат са клатном, који је куцао споро,... Continue Reading →
ЧОВЕК СА ВИЗИЈОМ
Сала је пукла по шавовима – није било где иглу забости. Пензионери у првим редовима, државни службеници са значкама, радници јавних предузећа у плавим комбинезонима – сви збијени као једно тело. Заставе су се вијориле у ритму невидљивог таласа, транспаренти су дрхтали у рукама: „СРБИЈА НАПРЕД!“ и „БУДУЋНОСТ ЈЕ НАША!“ Очи су им гореле, не... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари