Корачам улицом, а пажњу ми привлачи шарен, блештав излог нове самопослуге. Жеље су ми скромне, готово свакодневне: једна векна хлеба, литар млека, једна чоколада и кесица млевене кафе. Улазим, пролазим кроз лавиринт рафова, бирам тачно оно што ми треба и прилазим каси. Спуштам своја четири артикла на пулт. Касир ме одмерава испод ока, са изразом... Continue Reading →
ЗАВИЧАЈ
Да ли смо продали корене за екране? Данас је и деда научио да скролује по мобилном телефону. Седи у тишини своје собе, прелази сувим, избораним прстом преко хладног стакла и узалудно чека да на екрану засветли слатка реч: "Унука". То је слика нашег доба - тишина прекинута само механим звуком нотификација, док најдубље људске везе... Continue Reading →
Ћуприја: раскрсница судбина
Булгаризација и руски траг У јесен 1915. године, када је бугарска војска упала у Србију са истока, Ћуприја је постала раскрсница на којој су се ломиле судбине. Мала варошица уз Велику Мораву, са својим мостовима и ћупријама од дрвета, нашла се на ивици – између бугарског мача и руских душа у бекству. Ту су се... Continue Reading →
ДОСИЈЕ ЈАДАРИТ
Реконструкција догађаја на основу архивских докумената Инспектор Милан ВуковићНа основу архивских фрагменатаПОВЕРЉИВО – Није за дистрибуцијуДатум: 26. октобар 2025. Киша је падала ситно и упорно, као да жели да избрише трагове са београдских улица. У стану на Карабурми, инспектор у пензији Милан Вуковић седео је за кухињским столом. Дим цигарете правио је кругове у полумраку,... Continue Reading →
ДВОРСКА ЛУДА
Корачам лагано стазом поред потока. Могу да се кладим да бањски гости не знају како се зове овај поток. С друге стране обале, поред бањског купатила тромо се вуче туристички возић. Препун је. Гледам у возићу су углавном бабе и деде и понеко мало дете. Иако је сунце зашло иза брда на коме се налази... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари