У селу Јовац, где се равница простире као зелени тепих који је ткала сама Моравa, парадајз није био само плод - био је успомена, мирис детињства, црвена тачка на белом хлебу. Чика Миле, пета генерација повртара, знао је да његов парадајз има душу. Кад га пресечеш, сок је текао као суза радости. Али године су... Continue Reading →
Подгузне муве
Сатира о граду без гласа МУВЕ У малом граду Моравцу, где се још увек осећао мирис влажних житних поља и свежих погачица из пекаре „Код тетка Славке“, градоначелник Живко „Жика“ Ћуфта добио је тражену сагласност на Општинском одбору своје странке. Тамо су седели још већи полтрони него у Градском већу: председник одбора (Жикин кум по... Continue Reading →
ВИОЛИНИСТА
заустављен на пола пута У студентским данима он је био више од музичара. Са виолином у руци предводио је масу која је корачала кроз град. Транспаренти су се вијорили, гласови су се дизали, а полицијске чизме ударале асфалт у ритму претње. Када су се палице спустиле, он је подигао гудало. Ноте су се уздизале изнад... Continue Reading →
Можда једног дана
Летња башта била је мала, готово привидна. Неколико дрвених столова стиснутих између тротоара поред зида локала и ивице коловоза. Аутомобили су пролазили ретко, остављајући за собом воњ прегрејаног бензина и шум по неравном коловозу. Из сале се мешао дим цигарета са мирисом женских парфема. Вечерњи ваздух је већ носио прву јесењу оштрицу - ону која... Continue Reading →
ВУКАН И СРЛЕ
Седели су на клупи поред Мораве, као два стара сведока сопствене младости. Марија је прошла поред њих остављајући опојан мирис скупоценог парфема, кораком који је био исто онај из гимназијских дана - тих, готово нечујан, као да река сама хода кроз њу. Није их погледала. Није застала. Али у њеном кораку било је све што... Continue Reading →
КАМЕЛЕОН
(по дединим запажањима о времену кад су комунисти дошли на власт у Србији) Зовем се Душан.Као цар Силни.Само што моја сила није у мачу, већ у бојама које мењам да бих преживео.Или да бих се сакрио? Да ли сам кукавица зато што мењам боје – или само чекам своје време? На улици сам радник који... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари