Прича о границама које нас чувају Била сам осамнаестогодишња гимназијалка када сам се први пут заиста, опасно заљубила. Он је био наш професор - млад, неожењен, са оним тихим осмехом који ми је изгледао као да зна све тајне света, а ипак ништа не говори. Покушавала сам на све могуће начине: погледима преко учионице, „случајним“... Continue Reading →
ПРЕДЕЛИ ЗА ЗАШТИТУ У ЋУПРИЈИ
Прошла је деценија од када сам с уваженим професором Кенетом два дана обилазио територију општине Ћуприја. За успомену на дивно дружење остале су ми многобројне фотографије и видео записи, али и један текст вредан пажње чак и данас. Преносим га у целини без измена тако да свако може да има свој суд о томе шта... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКЕ ВОЈНИЧКЕ ТАЈНЕ
Оморина је притисла ћупријски сквер тешком, невидљивом руком. Нисмо чекали да се орошене кригле пива загреју; први гутљај био је ледени рез који је за тренутак зауставио време. Млада конобарица кружила је нечујно око столова, хитра и светла у сивилу бетона, док ми је поглед лебдео преко празног трга. Тада сам је угледао. Из правца... Continue Reading →
Студент је запалио жито
Студирао сам у време када се појавила ТВ серија „Салаш у малом риту“ у којој се поставља питање да ли је студент запалио жито. Некако чим видим густ дим на небу ја се сетим овог питања. Не зато што студенти (то су они „блокадери“ и „усташе“) већ годину дана узалудно нешто питају и нешто траже... Continue Reading →
ФОТОГРАФ У СЕНЦИ
Судница у Нирнбергу, 1947. године. Огромна сала, дрвене клупе, светлост која пада кроз високе прозоре. На једној страни - судије и тужиоци, хладни и непомични. На другој - човек који је годинама био у сенци вође. Хајнрих Хофман, лични фотограф Адолфа Хитлера, сада оптужен за ратно профитерство. Камера којом је градио мит сада је само... Continue Reading →
Последњи траг кармина
Ја сам остао сам. Ваздух у стану био је густ, тежи него икад, као да је неко улио олово у сваки ћошак. А у том ваздуху још је плутао твој мирис: јасмин и цитрус, младалачки, светлуцав, као да је лето остало заробљено у зидовима. Лепио се за завесе, за моја плућа, за моје срце. Сваки... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари