Киша је те вечери падала ситно, као да спира прљавштину са калдрме. У старој кафани „Париз“, где су зидови памтили и свадбе и сахране, седела је мања група студената са својим професорима и за пар столова пензионери који су били стални кафански гости. Са улице је допирао гласан жамор. Наједном, без вике и галаме, људи... Continue Reading →