Баш сам се добро задихао пењући се на видиковац са кога се поглед пружа у недоглед, како се то обично каже. Срећом, никог нисам затекао. Сео сам на велики камен и окренуо лице према сунцу. Раскопчао сам кошуљу, иако ми је на леђима било хладно. Ваљда је то увек тако на високим планинама. Желим самоћу.Мир.Само... Continue Reading →