Јесен је стигла тихо, без драме. Октобар у граду који не инсистира на свом имену - можда Београд, можда не. Лишће је било на тротоарима, али није падало. Само је лежало, као да чека кошаву. Ваздух је био хладан, али не онако да ти сече кроз слојеве одеће, само довољно да те подсети да се... Continue Reading →
КРИСТИНА – ТИНЧЕ
Били су гимназијалци у малом, заборављеном граду на обали Велике Мораве, где су се уличице вијугале као старе реке, а звона цркве одјекивала кроз маглу јесењих јутра. Гимназија је била стара зграда са високим прозорима који су пропуштали хладну кошаву, а учионице су мирисале на прах од креде и угаљ из каљеве пећи. У тој... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари