У подножју планине, где је река певала старе песме, стајао је манастир Светог Димитрија, дом заједнице калуђера и мештана који су га чували. Игуман Милисав, међутим, сматрао је себе срцем манастира.„Без мене би ово место пропало!“ – хвалисао се док је данима одсуствовао, путујући по „важним пословима“. Његови „послови“ често су се сводили на дуге... Continue Reading →