Виртуелна стварност Постоје особе које те воле и које волиш, а да не умеш себи да објасниш зашто. То је онај тренутак када се унутар тебе нешто заталаса, без разлога, без логике, као да је неко у тами упалио светло. Седела сам у кревету, са телефоном у руци, чије је хладно, плавичасто светло било једини... Continue Reading →
ВЕЧЕРЊА ШЕТЊА
Сунце је већ зашло, али не сасвим. Његова последња светлост се задржава на врховима дрвећа као да не жели да напусти сцену. Бањско шеталиште добија нову боју - златну, па онда љубичасту, па коначно ону дубоку плаву која припада само вечери. Лампе се пале једна по једна, као мисли које се буде у тишини. Њихова... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари