(или: како постати срећан у свету који више не постоји) У време када је истина постала луксуз који мало ко може да приушти, а лажи се деле бесплатно и са бесплатном доставом у року од 24 минута, појавила се нова, веома успешна врста Homo sapiensa: лажофил. Лажофил није онај који лаже друге. То је стара,... Continue Reading →
Белешке
РОБИЊА
Еј, народе мој, погледајте своје господаре!Они сањају да буду богови, да им се клањате на коленима, да им љубите прстење и чизме од крокодилске коже. А у ствари? Мали смешни статисти у туђем сценарију, марионете са златним ланцима око врата, који се праве важни док им нит вуче неко из сенке. А у тој сенци... Continue Reading →
МАРИЈА
Бенгази – град песка и соли Сваког јутра Марија је излазила на мали балкон хотела, држећи шољу црног чаја у рукама, и гледала како се Бенгази буди. Рибари су вукли мреже пуне свежих туна и лигњи, жене носиле корпе са топлим хлебом, а сунце је полако бојило хоризонт у златно-наранџасто. Мирис коријандера и цимета преплитао... Continue Reading →
Ћуприја: раскрсница судбина
Булгаризација и руски траг У јесен 1915. године, када је бугарска војска упала у Србију са истока, Ћуприја је постала раскрсница на којој су се ломиле судбине. Мала варошица уз Велику Мораву, са својим мостовима и ћупријама од дрвета, нашла се на ивици – између бугарског мача и руских душа у бекству. Ту су се... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКИ ЛИКОВИ – Дејан Пејовић Пеја
Београдски врисак, ћупријски шапат Деведесетих у Београду си могао да умреш од три ствари: од бомби, од туге или од превише добре музике у једној ноћи. Дејан Пејовић – Пеја је тих ноћи најчешће бирао треће. Излазио би из „Акустике“, „Позоришта рока“ или неког новог подрума где се зној, дим и јефтино пиво мешају у... Continue Reading →
Продавачица среће
Био је четвртак предвече. Снег се топио на тротоару и претварао у сиву кашу која се лепила за ципеле. Мој локал на углу мирисао је на дим од пљескавица из суседне радње. Иза ћошка се налазила велика, модерна спортска кладионица која је имала и летњу башту са огромним монитором. Увек је била препуна. Ја сам... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари