Баш сам се добро задихао пењући се на видиковац са кога се поглед пружа у недоглед, како се то обично каже. Срећом, никог нисам затекао. Сео сам на велики камен и окренуо лице према сунцу. Раскопчао сам кошуљу, иако ми је на леђима било хладно. Ваљда је то увек тако на високим планинама. Желим самоћу.Мир.Само... Continue Reading →
Белешке
Између светла и сенке
Први пут је закорачила у Београд са осећајем да јој се свет отворио. Родитељи су јој купили малу гарсоњеру на Новом Београду, близу Факултета драмских уметности, где је уписала режију. Са прозора је гледала светла града и трамваје који преко Моста на Ади звецкају у ноћи. Све је мирисало на нови почетак. У једном клубу... Continue Reading →
Жути људи, зелена трава
Живорад подиже чашу америчког вина, глас му је гласан, као да се хвали целој тераси.- Е, Милораде, погледај доле - зелена трава, а није трава. Пластика, али савршена. Србија је постала рај, брате мој. Ми смо то предвидели. Док су они викали „не дамо земљу“, ми смо је продали три пута скупље. И сад смо... Continue Reading →
Јовачки парадајз
У селу Јовац, где се равница простире као зелени тепих који је ткала сама Моравa, парадајз није био само плод - био је успомена, мирис детињства, црвена тачка на белом хлебу. Чика Миле, пета генерација повртара, знао је да његов парадајз има душу. Кад га пресечеш, сок је текао као суза радости. Али године су... Continue Reading →
Подгузне муве
Сатира о граду без гласа МУВЕ У малом граду Моравцу, где се још увек осећао мирис влажних житних поља и свежих погачица из пекаре „Код тетка Славке“, градоначелник Живко „Жика“ Ћуфта добио је тражену сагласност на Општинском одбору своје странке. Тамо су седели још већи полтрони него у Градском већу: председник одбора (Жикин кум по... Continue Reading →
ВИОЛИНИСТА
заустављен на пола пута У студентским данима он је био више од музичара. Са виолином у руци предводио је масу која је корачала кроз град. Транспаренти су се вијорили, гласови су се дизали, а полицијске чизме ударале асфалт у ритму претње. Када су се палице спустиле, он је подигао гудало. Ноте су се уздизале изнад... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари