Зло никада не долази само. Прво сам изгубила посао у фабрици - страни власник је једноставно спаковао машине и отишао. Потом је мој муж пронашао младу девојку из суседне пекаре и напустио кућу. Остала сам сама са дететом и са празним зидовима. Запослила сам се у малој радионици за папуче. Мирис лепка ми је улазио... Continue Reading →
Шум точка у кањону Црнице
У кањону Црнице, тамо где се село Забрега лукаво скрива иза брега, време не тече као у граду. Оно овде не јури за сатима; оно кружи, споро и тешко, као млински камен. Нема овде вибрација у џепу, нема плаве светлости екрана која држи капке отвореним до зоре. Постоји само река. Упоран шум који носи воду,... Continue Reading →
САСВИМ ОБИЧАН ДАН
сутра можда неће доћи Будилник је зазвонио у 6:37, али Ана га је пригушила дланом. Није скочила. Остала је да лежи још минут-два, слушајући како се кућа полако буди: шкрипање паркета, далека бука камиона, тихо дисање пса поред кревета. У тим тренуцима осећала је да је још увек ту - у свом телу, у свом... Continue Reading →
Уређење Мораве
Седели смо у великој сали општинске зграде у Ћуприји - оној старој, са високим плафоном од којег се љушти креч, са тешким дрвеним столовима што су шкрипали кад год би неко променио положај, и са старим вентилатором на плафону који је лењо окретао лопатице, али није померао ваздух. Ваздух је био густ, плавичаст од дима... Continue Reading →
ПОГЛЕД КОЈИ СЕ ПАМТИ
Стојим усамљен даље од места где сахрањују мог пријатеља и размишљам о њему и његовом поверљивом признању зашто у свом путопису о Србији у јесен 1829. године није споменуо Наду из Ћуприје. Вроцлав, 20. јул 1832. - хладан ветар дува преко гробља, а небо је сиво као пруске униформе. Ото Дубислав фон Пирх, мој драги... Continue Reading →
ТИХА ДОЛИНА
Није било оружја у мом ранцу. Ни метка, ни ножа. Само фотоапарат са дугим објективом, термос са црном кафом, врећа за спавање и жеља да ухватим оно што већина пролази животом а да никад не види - дивље животиње у њиховом правом, нетакнутом ритму. Ловци из друштва „Морава“ гледали су ме као чудо. „Шта ће... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари