Нервозно сам гледао у дисплеј изнад врата вагона париског метроа, као у какав светионик. Требало је да изађем на следећој станици и преседнем на другу линију. Био сам сам у великом граду и плашио сам се да не промашим станицу или да ме она силина и гужва на перону не врати назад у вагон. Данас... Continue Reading →
КАМЕН КОЈИ ГОРИ
Легенда о пепелу Пре скоро два века, један чобанин је на падинама Кучаја запалио обичну ватру и заштитио је тешким, тамним стенама из потока. Камен је проклијао пламеном и наставио да гори, дубоко и споро. Планина је тада проговорила, откривши Србији њено прво енергетско благо. Данас, више од две стотине година касније, иста та планина... Continue Reading →
ВИДОВДАН И ТРУЛА ЈАБУКА
Сутра је Видовдан, а већ данас врућина у Београду топи асфалт. Синоптичари су најављивали преко четрдесет степени у сенци – најтоплији Видовдан у историји мерења. Цела Европа кључа, али овде, на београдском плочнику, чинило се да тешка спарина није само метеоролошка, већ да долази из саме утробе града. Милош, пензионисани професор историје, стајао је на... Continue Reading →
Црвена беретка
Киша је падала равномерно, као да нема ништа паметније да ради. Био је то хладан, лепљив крај октобра када стари универзитетски центар губи боју и утапа се у сивило. С друге стране улице, кроз замагљено стакло малог кафића „Вертиго“, она је посматрала студенте како излазе са предавања. Носили су књиге испод руку, разговарали, смејали се,... Continue Reading →
ПОМОРАВСКА ЕЛИТА
Заборављена генерација која је модернизовала Поморавље Када би путник тридесетих година прошлог века сишао на железничку станицу у Ћуприји, дочекао би га призор који није очекивао у српској провинцији. Кроз долину Велике Мораве пролазио је Оријент експрес – један од најпознатијих европских возова, симбол повезаности са светом. Поморавље тада није било периферија. Било је живо... Continue Reading →
ДОШЉАЦИ
Свака генерација верује да живи у времену највећих подела. Али ретко која примети тренутак када се политичка свађа претвори у презир, а презир у начин живота. Тада комшије престају да буду комшије, суграђани престају да буду суграђани, а градови постају збир туђих табора који деле исте улице и ништа више. У таквим временима људи више... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари