Моравци

---

Када ми је Душан Стаменковић пре неколико месеци донео рукопис ове књиге, прво што сам осетио није било изненађење због обима или теме – већ дубоко поштовање према човеку који је, у време када се већина задовољава површним сећањима, одлучио да се бави оним делом историје који се најлакше заборавља: локалним, породичним, моравским.

Ова књига није класична историјска монографија нити академска студија. Она је сведочанство. Сведочанство човека који је годинама скупљао крхотине прича, докумената, фотографија, усмених предања и сопствених сећања – не зато што је то био његов посао, већ зато што је то осећао као дуг. Дуг према прецима, комшијама, мостовима преко Мораве који више не стоје, људима чија имена данас нико не изговара, а који су некада одлучивали о судбини читавог краја.

Душан не пише са висине универзитетске катедре. Пише са висине клупе у парку поред Мораве, са висине гробља у Мијатовцу, са висине старог железничког моста који више није ту. Пише онако како се прича у Поморављу – искрено, без устручавања, понекад и са гневом, али увек са дубоком љубављу према овом комаду земље поред Велике Мораве.

Ова књига није само о Ћуприји, иако је она у средишту. Она је о целој моравској цивилизацији – о ономе што је остало после Римљана, Немањића, Турака, Обреновића и Карађорђевића, после два светска рата и комунизма. О ономе што још увек дише у старим кућама, у презименима, у надгробним плочама, у причи о мостовима који су се рушили и поново градили.

Као издавач, нисам желео да мењам Душанов глас. Ни да га улепшавам, ни да га ублажавам. Оставили смо књигу онакву какву је он написао – са свим њеним страстима, болом и поносом. Јер само тако она може да буде оно што јесте: не само хроника једног краја, него и огледало у коме се можемо препознати.

Ова књига није за све. Није за оне који траже само лепе приче и срећне крајеве. Али јесте за оне који желе да разумеју зашто још увек постоји нешто што зовемо „моравски дух“. Зашто се и данас, кад се каже „Поморавље“, у гласу осећа и понос и туга истовремено.

Драги читаоци, држите у рукама књигу коју је писао човек који воли овај крај више него што воли себе.

Прочитајте је полако.

Прочитајте је са пажњом коју заслужују приче наших бака и деда.

А онда, ако можете, прошетајте поред Мораве и запитајте се:
„Да ли сам и ја део ове приче?“

Верујем да јесте.

У име издавачке куће и у своје лично име – хвала ти, Душане, што си нас подсетио да прошлост није мртва док је ми памтимо.

С поштовањем и захвалношћу,

Милош Б. Иветић

март 2026.

Адреса за наручивање књиге:

e-mail: dusanrotary@gmail.com 

Испорука књиге на кућну адресу.