Бележница ми је била штит од заборава. У њој сам бележио речи које су падале тешко и хладно као камен, лица која су се мењала под невидљивим теретом, и просторије у којима се густи дувански дим мешао са мучном тишином. Свака сцена коју сам записао била је део исте стварности - портрет града који је... Continue Reading →
ДЕБЕЛО УВО
Летовање у Београду у мојим тинејџерским данима било је за мене врх, али и страшна мора за моје родитеље. Наиме, тих врелих дана је експлодирала бомба у биоскопу у центру Београда. Страх је ушао у људе, па су и моји отац и мајка једва чекали да из узаврелог Београда дођем у Ћуприју. Остала је за... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари