Летовање у Београду у мојим тинејџерским данима било је за мене врх, али и страшна мора за моје родитеље. Наиме, тих врелих дана је експлодирала бомба у биоскопу у центру Београда. Страх је ушао у људе, па су и моји отац и мајка једва чекали да из узаврелог Београда дођем у Ћуприју. Остала је за памћење 1968. година по много чему.
Реч тероризам појмовно сам схватио тек 1971. године након што је убијен наш амбасадор у Стокхолму. Наредне године је срушен авион ЈАТ-а изнад Чехословачке када је Божијим чудом остала жива стјуардеса. Онда је уследио упад усташа у Херцеговину и њихова ликвидација уз много жртава. Ујесен сам о свему томе слушао живу реч професора Мирка Перовића.
Студентски дани 1975. године и невероватна мистерија о Карлосу или Шакалу, који је истовремено био непоправљиви револуционар и крвави терориста, не баш као Че Гевара, додали су једну нову димензију мом схватању тероризма.
Књигу са личном посветом аутора „Људи са четири прста“ добио сам 30. марта 1976. године. У једном даху сам је прочитао. Разграничио сам деловање југословенске емиграције од романтичарске визије промене света.
Почетком 1980. године кретао сам се кроз Западну Херцеговину стазама и богазама којима су ишле наше потере за усташком групом 1972. године. Једне ледене ноћи на каменитом путу кроз непознато село први пут сам осетио страх и језу да могу и ја да будем мета.
Онда следи 1981. година, новембар месец, први долазак у Призрен у рано јутро. Дим изнад града и запаљена робна кућа су били добродошлица. Следе дани и ноћи смрзавања изнад Метохијских села.
После је за мене све било другачије.
Уследиле су године сукоба на Косову и Метохији, па и у Југославији. „Милосрдни анђео“ ме је затекао на одговорном месту у министарству силе. Уво ми је временом постало дебело, много дебело. Не због моје физичке старости, него због свега што сам проживео.
Бомбе и патњу људи у Паризу, Анкари, Бриселу, … не чујем.
Заиста, уво ми је постало дебело!
Аутор:
Душан Стаменковић
До 1999.г. сви догађаји на које смо се грозили читајући о њима у штампи или гледајући вести на тв екранима били су информација.Е онда смо видели како функционише сила и моћ,безобзирност и бахатост добро зачињена лажима.Добили смо лекцију која се не заборавља.Најгоре од свега је чињеница што се та горко љута чорба кува и сада и увек је намењена малима и немоћнима.
Свиђа ми сеLiked by 1 person