ЗБРКАНА СЛОВА

Покушавам да прочитам и схватим шта је написао мој старији друг, који је био идол свим клинцима из центра Ћуприје.

Бата је сада у годинама иза којих стоји огромно новинарско искуство и небројано много објављених текстова на српском и македонском језику. Писао је и на ћирилици и на латиници, на овој нашој латиници на којој је рецимо слово „Ђ“ са једним знаком, а не са две знака „ДЈ“. Зна Бата да чита и пише и на „ћелавој латиници“, оној што је на тастатурама за компјутере.

Зато се ја сада мучим да препознам Батине речи које су исписане измешаном азбуком и абецедом.

Моја унука је тренутно предшколац и труди се да научи слова и да сама чита и пише. У кући користи мамин лаптоп и татин рачунар. Наравно, користи и стари мобилни телефон на коме су остале разне игрице. За рођендан је добила таблет. Забавља се и гледајући смарт телевизор. Научила је сама да тражи поједине веб сајтове и то сликовито пратећи како то раде мама и тата – клик на ову или ону сличицу на екрану, па онда на словну ознаку и тако корак по корак до циља. „Тач скрин“ и гласовне команде све олакшавају.

За децу енглеске речи нису енглеске, већ српске. То што у матерњем језику нема адекватног превода за поједине „стручне“ изразе данашњим клинцима и клинцезама не представља никакв проблем. Такво је време дошло.

Предшколци су веома збуњени када виде написано слово „Р“, јер не могу одмах да схвате да ли је то писани знак за глас „П“ или за глас „Р“. Слично је и са другим словима која се различито пишу и читају на ћирилици и на латиници.

А старији и мало старији су у школи учили да пишу и читају најпре само ћирилицу. Тек касније су се упознавали са латиницом. Додуше, тада је све писано само ћирилицом и није било страних речи. Турцизми су били одомаћени, а енглески језик се скоро није ни учио у школама (популарни су били француски, руски и немачки језик).

Дневне новине, као и недељне и месечни часописи су били писани искључиво на ћирилици.

Сећам се како сам пред полазак у школу сам научио да читам стрипове у „Политикином Забавнику“.

Старији брат ме је игнорисао, отац је радио по цео дан, а мајка би ми повремено прочитала по неки стрип. Заинатио сам се био да сам сазнам шта то кажу Паја Патак и деда Баја. И сада памтим то моје усхићење поред стрипа на трећој страни „Политикиног Забавника“. Паја Патак је изговорио … То се неки тренуци у животу који се памте до смрти, као оно када се доживи први оргазам.

У савременом животу технолошке новине се појављују све брже и брже. Старији их тешко прихватају, а млађи се рађају са њима. Тако је и са употребом азбуке. Збрка око ћирилице остаје, мешају се слова у српској и енглеској латиници.

Док сам у средњој школи предавао стручне предмете на завршној години спроводио сам један тест да бих се упознао са знањем ђака. На првом часу у септембру месецу тражио сам да сваки ученик на чистом белом папиру напише своје име и презиме и то штампаним и писаним словима на ћирилици и на латиници. Чувао сам те ђачке папире до краја школске године и онда сам их враћао без коментарисања.

Мешају се и велика и мала слова. Разлика је између Е и е, између А и а, између Б и б…

Типичан пример је данашња власт која не разликује мала и велика слова, мале и велике фонтове. Можда је то зато што се разне дипломе купују, што ђаци више не понављају разред, што у појединим одељењима у основној школи скоро свако дете добија „Вукову диплому“… Фризерке и водоинсталатери добијају преко ноћи дипломе мединцинских сестара. На сега-мега факултетима се дипломира и недељом, докторске студије се експресно завршавају, а докторати су “copy-paste”.

Живот иде даље, зар не?