Магла над реком те 2026. није била магла. Била је граница коју ни река више није хтела да пређе. Милоје Јовановић, пензионисани машиновођа, стајао је на улазу у мост и стезао ручку цегера. Кожа на длану му се усецала, али тај бол је био стар и домаћи. Целог живота је гледао како се све руши... Continue Reading →
СТАРАЧКЕ СУЗЕ
Ноћ је била тиха, онаква каква бива само у Поморављу кад се септембарске магле спусте ниско над Мораву. У великом дворишту је тињала ватра под бакарним казаном. Мирис превреле шљиве мешао се са мирисом сувог буковог дрвета. Капи ракије падале су у лулу казана - једна, па друга - као да мере време које никад... Continue Reading →
Поломљена икона
Дани без предавања нису ми били празни - одлучила сам да кренем у Сење, у дедовину о којој сам слушала само у причама. Желела сам да видим кућу својих предака, да осетим зидове који памте и да пронађем одговоре на питања која моја генерација поставља данас: шта значи остати, шта значи отићи, и шта значи... Continue Reading →
ОКОВАНА МОРАВА
Миленијумима је Велика Морава пулсирала од Сталаћа до Дунава, носећи у свом мутном крилу само срце планина. Није то била само вода; био је то живи, успорени ритам земље. Сваког пролећа, када би сунце зарило своје зубе у снегове око Нишаве и Јужне Мораве, око Ибра и Западне Мораве, река би се, попут џина који... Continue Reading →
ПЉАЧКА У ПАКЕТУ
Корачам улицом, а пажњу ми привлачи шарен, блештав излог нове самопослуге. Жеље су ми скромне, готово свакодневне: једна векна хлеба, литар млека, једна чоколада и кесица млевене кафе. Улазим, пролазим кроз лавиринт рафова, бирам тачно оно што ми треба и прилазим каси. Спуштам своја четири артикла на пулт. Касир ме одмерава испод ока, са изразом... Continue Reading →
ПАРТИЈСКИ ПОСЛУШНИК
Зло никада не долази само. Прво сам изгубила посао у фабрици - страни власник је једноставно спаковао машине и отишао. Потом је мој муж пронашао младу девојку из суседне пекаре и напустио кућу. Остала сам сама са дететом и са празним зидовима. Запослила сам се у малој радионици за папуче. Мирис лепка ми је улазио... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари