Кафана „Код старог моста“ у Ћуприји била је као музеј у коме се јело и пило. На зидовима су висиле пожутеле фотографије старе вароши: мост преко Мораве, пијаца са кочијама, лица људи који су давно нестали. Изнад врата стајала је стара лампа од месинга, а у углу дрвени сат са клатном, који је куцао споро,... Continue Reading →
ДЕКОРНАРОД
Народ није више довољан. Он је сувише непослушан, сувише непредвидив, сувише склон да пита и да сумња. Зато се рађа декорнарод - народ од папира и екрана, народ који клима главом унапред, народ који зна шта треба да воли. Он није заједница, већ сценографија. Он није живот, већ декор. Декорнарод је огледало у којем власт... Continue Reading →
УСТАДОШЕ
Киша је те вечери падала ситно, као да спира прљавштину са калдрме. У старој кафани „Париз“, где су зидови памтили и свадбе и сахране, седела је мања група студената са својим професорима и за пар столова пензионери који су били стални кафански гости. Са улице је допирао гласан жамор. Наједном, без вике и галаме, људи... Continue Reading →
CRNA STENA
Tajna društva poseduju magiju da privlače pažnju običnih ljudi. Neko odmah pomisli na masone, vitezove, iluminate, a neko na srpsku “Crnu ruku”. Garnizon predstavlja stalno stacioniranu vojnu jedinicu u gradu, čija je svrha da obezbedi odbranu i nadzor nad okolnim teritorijama. Ćuprija, smeštena na Velikoj Moravi i glavnoj železničkoj pruzi Beograd–Niš, bila je sedište 9.... Continue Reading →
Senke nad Banjom
Letopis tišine, časti i jedne nemoguće bliskosti Autorski pečat: Pripovedač iz senke, prema beleškama Anđelije Vuković i pronađenim dokumentima Predgovor U potkrovlju nekadašnje vile generala Jovana Belimarkovića — danas Zavičajnog muzeja — među starim koferima i mirisom memle, pronađena je kutija sa inicialima „A.V.”. Unutra: požutele beleške, razglednice sa kraja 19. veka, pisma uvezana koncem... Continue Reading →
ТРАГИЧАРКА – ХЕРОИНА ИЛИ ТЕРОРИСТА
Дешавало се да идемо заједно лифтом. Живео сам два спрата испод њеног стана. Осим уобичајеног „добар дан“ нисмо разговарали. Она заиста није обраћала пажњу на мене. Једноставно би се погледала у огледалу, а онда би усмерила поглед на бројеве спратова који су се брзо мењали. А ја сам је кришом посматрао. Била је увек елегантно... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари