КЛУБ БЕЋАР

Постоји једно скривено место у Ћуприји које крије многе градске тајне. Није то музеј, а могло би да се каже и да јесте. Ипак више приличи назив клуб „БЕЋАР“ зато што ту могу да буду само одабрани пријатељи који уз боемски осмех уживају у благодетима плодова ћупријских винограда и шљивара. 27.08.1982. аутор Димитрије Митке Гвозденовић,... Continue Reading →

МОРСКА ОБАЛА

Претпоследњи дан је за мене увек био последњи дан. Било да у повратку с мора крећем рано ујутру или касно увече. Нисам љубитељ оних ноћних путовања возом или аутобусом, клацкања целе ноћи у неком згрченом положају на седишту. Подношљиво ми је само полетање авионом у смирај дана, када је писта у сумраку, а већ након... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКИ ПЕТИ ОКТОБАР

Главна улица у Ћуприји, пре подне 5. октобра 2000. године, сакупило се много људи. Од раскрснице у центру града, па све до Микићевог моста, формира се колона аутомобила. Кроз отворене прозоре на вратима уздигнуте су заставе. Неки возачи трубе. С обе стране улице на тротоарима је мноштво света. Већина се радује, тек по нека мајка... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – МИЛЕ МАЛОВИЋ

Свако има сопствено мишљење о 27. марту 1941. године. И након више од 80 година од дана када су Срби рекли судбоносно НЕ Хитлеру, води се полемика о историјском датуму – да ли се тада погрешило, шта би било да се Београђани нису побунили, да ли су Енглези организовали пуч због својих војника у Солуну,... Continue Reading →

ЗАВЕСА ЈЕ СПУШТЕНА

Људи који воле театар добро знају шта се крије иза речи „завеса је спуштена“. Додуше већина људи мисли да спуштена завеса означава само крај једне позоришне представе. На фудбалској утакмици судија последњим звиждуком у пиштаљку даје до знања да је то крај утакмице. После тога фудбалери одлазе у свлачионицу, туширају се, пресвлаче се, спремају се... Continue Reading →

ЗАГАТ

Ћуприја, изградња железничког моста 2013. године Велике, високе и густе шуме условљавале су кретање људи између насељених места. Зато је било мало путева, углавном речним долинама. Пловити реком је било много лакше од пробијања кроз мочварно земљиште или пењања врлетима. Римски војни пут је ишао од Виминацијума (Костолац) на Дунаву до Наиса (Ниша) десном обалом... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑