СВИЛЕН ГАЈТАН

  Шпанци су имали своју гароту, а Турци свилен гајтан. Жртва би била наслоњена на стуб и задављена. Шпанци су то радили помоћу гвоздене гароте у облику латиничног слова „У“, а Турци помоћу свиленог гајтана који би се провукао кроз рупу на дрвеном стубу и затезао око врата несрећника. Сулејман Величанствени је то радио префињено... Continue Reading →

ПОМРАЧЕЊЕ УМА

Долази за који дан 21. јуни 2020. године, па размишљам о дану који никако не могу да заборавим, о 11. августу 1999. године. Пре две деценије председник владе Републике Србије је био Мирко Марјановић. У тој влади је било 36 чланова: пет потпредседника, 23 министра и седам министара без портфеља. Две странке, СПС и СРС,... Continue Reading →

ЋОРАВА КУТИЈА

  Морало је да прође неколико деценија, па да се филмски радници осмеле да прикажу народу како се некада гласало помоћу ћоравих кутија. Они који су били у прилици да заиста након Другог светског рата гласају помоћу гумених куглица, гледајући филмове вртели би само главом плашећи се и мртвог друга Тита, а ови млађи су... Continue Reading →

ЋУПРИЈСКЕ УЛИЦЕ – РАДЕ СИМОНОВИЋ

Обичан свет у Србији још није у потпуности разумео све карактеристике неолибералног капитализма, а још мање корпорацијског. Зато је скоро немогуће објаснити колико је тешко било живети у последњим данима Краљевине Југославије. Након првобитне акумулације капитала у Србији, која је настала након завршетка Великог рата, када је постало јасно да су се ратни профитери и... Continue Reading →

ПОСЛЕДЊА НОЋ

  Изгледало је као да је цео свет био против нас. Они са Запада су нас бомбардовали дуже од два месеца, а они са Истока су нас штитили само речима. У таквим околностима прижељкујеш дан када ће све да се заврши, овако или онако. Сви побеђују, нема поражених, обе стране славе победу. Осећаш да није... Continue Reading →

ГЛАС ЗА ЧОВЕКА

Жељни су људи демократије, јер мисле да је то највећа политичка слобода. Стари Грци су говорили да се политиком не баве само идиоти. И као да су Срби једва чекали да дођу избори на којима ће свој глас да дају човеку у кога имају поверење, породичном човеку, човеку домаћину, свом комшији. Прошло је било више... Continue Reading →

ДРЖАВНИ СЛУГА

https://www.youtube.com/watch?v=lv0jav4lNsk   Свакодневно загледам старца који пешачи стазом поред реке. У руци му је „ИНФОРМЕР“. Пролазницима љубазно каже „Добар дан“ покушавајући узалудно да заподене разговор. Као да га се људи плаше, осмехну му се некако усиљено и убрзају ход. Познајем га. У пензији је већ око 30 година. Искористио је бенефицирани радни стаж и млад... Continue Reading →

МУТНА ВОДА

Окренеш славину и видиш како тече мутна вода. Ни руке да опереш у њој, а камоли судове или бели веш. Тако је то годинама. Или немаш воду или је мутна, па никако не знаш шта да радиш. Флаширана вода се пије већ дуже од три деценије. Здравље нема цену! А да није воде, не би... Continue Reading →

НИЧИЈИ ДОМ

  Рекло би се да сваки град припада својим грађанима. Бар би тако требало да буде. Средином деветнаестог века варош Ћуприја је већ имала уређен урбанистички изглед. Стицајем околности Милош Велики је био принуђен да исели турске спахије из касабе која је била ослоњена на војничке шанчеве ископане да би се штитио прелаз преко Велике... Continue Reading →

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑