ДИВЉА ЛЕПОТА

У друштву увек неко заслужује да буде привилегован. Разлози су различити. Сећам се времена када сам први пут видео у Ћуприји најскупље аутомобиле, били су паркирани на централном тргу. Загледао сам их са свих страна. И није ми било жао што су их њихови возачи оставили на мермерним плочицама којима је тада био прекривен трг.

Били су то гости хотела „Равно“. Ловци из Италије.

 

Наивно смо се тада радовали, јер смо веровали да ће Ћуприја да постане центар ловног туризма и да ће Италијани и остали белосветски ловци да нагрну у наш крај. А имали смо шта и да им понудимо – јелене, кошуте, срне, срндаће, дивокозе, дивље свиње, зечеве, фазане, пољске јаребице, вукове, шакале, лисице…

Последњег медведа је устрелио 1985. године ловац из Белгије. Медвед је био тежак преко 200 килограма, а његова развучена кожа прекрила је целу тракторску приколицу. Данас је забрањен лов на медведе.

Ловачка друштва у нашем крају потичу с краја 19. века. Године 1897. је у Ћуприји основано ловачко удружење “МОРАВА” са првим председником Петром Тирићем. Племенити су људи ловци. Зими прехрањују дивље животиње, узгајају фазане и зечеве, боре се за екологију. Наравно, ловци попуњавају и државни буџет, не само кроз таксе и порезе на ловачко наоружање. Одстрел трофејног јелена се плаћа око 5.000 евра. А домаћим ловцима се умањује редовна чланарина за одстрељеног предатора и то за вука 5.000 динара, за шакала 1.500 и за лисицу 1.000 динара.

Не уживају у природи само ловци. Има ту и обичних љубитеља дивљине, оних који возе бицикле, има бајкера, викендаша…

Рај на земљи је ловиште ВАЛКАЛУЦИ. Налази се између Ћуприје и Борског језера, путем од Ресавице или Пасуљанских Ливада ка истоку. Валкалуци је влашки назив који народ преводи као „тиха долина“, мада би буквални превод био „сточна ливада“.

Када се крене са ловишта Валкалуци и пређе преко велике ливаде долази се до густе четинарске шуме која се надвија над путем као некаква капија. Затим следи спуст у долину реке понорнице Некудово где је ненадмашене лепоте водопад Прскало. Даље се иде до реке Ресавице и рударског града Ресавица…

Данас се у околним селима по неки скупоцени аутомобил поклони за 18. рођендан. Нема више страних туриста, ловаца. Додуше, нема у Ћуприји ни хотела. Мада, за намернике има слободних кревета поред Мораве и Раванице. Могао би опет да се угости и онај ловац из Немачке који је провео целу ноћ на чеки изнад „Тихе ливаде“ само да чује јутарње завијање вука.

Аутор:

Душан Стаменковић