Звао сам деду у петак увече, спреман на уобичајени отпор. „Деда Милане, доста ти је те терасе и гледања ’Бољег живота’ по сто пети пут. Идемо у Милано, у ноћни клуб Lumen. Не примам одбијање.“ У себи сам мислио: Ако сада каже ’немам ја шта да тражим тамо’, одустаћу. Пензионерска фаза је званично победила. На... Continue Reading →
ПЛАВИ КАВЕЗ
Екран је био једини извор светлости у стану. Хладна плава боја преливала је Анино лице као танак слој леда, чинећи је готово нестварном. Палац је клизио. Скрол. Скрол. На врху екрана, црвена тачка показивала је 4.952 пријатеља. Устала је и упалила светло изнад огледала. Из одраза ју је посматрала жена коју су сви желели да... Continue Reading →
ЕГЗОРЦИЗАМ НА БАЛКАНУ
На брдовитом Балкану, где се древне планине дижу као кичма старог змаја, где се магловита равница пружа бескрајно, а таласасти брежуљци се преливају један преко другог као замрзнути таласи, живела је земља коју је запосео Дух. Није то био обичан човек. Није био ни само вођа. Био је его који се претворио у сенку, сенка... Continue Reading →
ЖЕЉА БЕЗ ДОДИРА
Виртуелна стварност Постоје особе које те воле и које волиш, а да не умеш себи да објасниш зашто. То је онај тренутак када се унутар тебе нешто заталаса, без разлога, без логике, као да је неко у тами упалио светло. Седела сам у кревету, са телефоном у руци, чије је хладно, плавичасто светло било једини... Continue Reading →
Истргнуто из бележнице
Бележница ми је била штит од заборава. У њој сам бележио речи које су падале тешко и хладно као камен, лица која су се мењала под невидљивим теретом, и просторије у којима се густи дувански дим мешао са мучном тишином. Свака сцена коју сам записао била је део исте стварности - портрет града који је... Continue Reading →
САСВИМ ОБИЧАН ДАН
сутра можда неће доћи Будилник је зазвонио у 6:37, али Ана га је пригушила дланом. Није скочила. Остала је да лежи још минут-два, слушајући како се кућа полако буди: шкрипање паркета, далека бука камиона, тихо дисање пса поред кревета. У тим тренуцима осећала је да је још увек ту - у свом телу, у свом... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари