Није било оружја у мом ранцу. Ни метка, ни ножа. Само фотоапарат са дугим објективом, термос са црном кафом, врећа за спавање и жеља да ухватим оно што већина пролази животом а да никад не види - дивље животиње у њиховом правом, нетакнутом ритму. Ловци из друштва „Морава“ гледали су ме као чудо. „Шта ће... Continue Reading →
УЈАК
У неким породицама ујак је само мамин брат. Код нас је био нешто друго - човек који је целог живота носио туђу срећу у џепу, а своју никад није ни тражио. Отац ми је умро кад сам имао седамнаест. Једног јутра више није сишао низ степенице. Од тог дана постао сам „онај који остаје“. Сестра... Continue Reading →
ИСПИРАМ МОЗАК
Баш сам се добро задихао пењући се на видиковац са кога се поглед пружа у недоглед, како се то обично каже. Срећом, никог нисам затекао. Сео сам на велики камен и окренуо лице према сунцу. Раскопчао сам кошуљу, иако ми је на леђима било хладно. Ваљда је то увек тако на високим планинама. Желим самоћу.Мир.Само... Continue Reading →
Између светла и сенке
Први пут је закорачила у Београд са осећајем да јој се свет отворио. Родитељи су јој купили малу гарсоњеру на Новом Београду, близу Факултета драмских уметности, где је уписала режију. Са прозора је гледала светла града и трамваје који преко Моста на Ади звецкају у ноћи. Све је мирисало на нови почетак. У једном клубу... Continue Reading →
Жути људи, зелена трава
Живорад подиже чашу америчког вина, глас му је гласан, као да се хвали целој тераси.- Е, Милораде, погледај доле - зелена трава, а није трава. Пластика, али савршена. Србија је постала рај, брате мој. Ми смо то предвидели. Док су они викали „не дамо земљу“, ми смо је продали три пута скупље. И сад смо... Continue Reading →
Јовачки парадајз
У селу Јовац, где се равница простире као зелени тепих који је ткала сама Моравa, парадајз није био само плод - био је успомена, мирис детињства, црвена тачка на белом хлебу. Чика Миле, пета генерација повртара, знао је да његов парадајз има душу. Кад га пресечеш, сок је текао као суза радости. Али године су... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари