Читајући данашње вести сетих се једног догађаја из ранијих година. Млађи то не знају, а старији су већ заборавили. Из поверљивих извора сам сазнао како су Ћупричани остали без чипова. Не, нееее, није ми то рекао друг мог старијег сина који ради у Министарству спољних послова. Мора то да нагласим, да дечко не би настрадао... Continue Reading →
РИО ТИНТО У ЛУДОМ ПОЉУ
Светске корпорације имају своје путеве до циља независно од догађања у малим државама. Ко стоји иза Рио Тинта, Канађани, Аустралијанци или неко тајанствен, потпуно је неважно. Неважно посебно за Ћупричане. Када Кинези помогну Словацима, онда је остварљиво да се баш у Ћуприји направи гигафабрика за производњу и рециклажу модерних батерија – и оних минијатурних за... Continue Reading →
ЗАБОРАВЉЕНИ ПАРК
Парк је обично стиснут између зграда и безброј стаза са клупама. На травњаку су дечије клацкалице и љуљашке. Понегде постоји некаква мермерна скулптура или чесма за воду. И то је тако. У бањским лечилиштима извор минералне воде је окружен парком. На обали реке може да буде уређен кеј са парком у позадини. Постоје и паркићи.... Continue Reading →
ЋУПРИЈСКА ЋОРКА
Нема човека који није пожелео да буде кадија, да тужи и да суди. И пошто право и правда није исто, онда остаје само уздах немоћника: „Стићиће Божја правда!“ Властодршци су одувек били ти који су одређивали право и пошто су замишљали да су баш они Божији изасланици, себи су давали моћ да одлучују о судбинама... Continue Reading →
ПРЕЛЕПА ДОБРИЛА
„Ау, још једно теле је сломило ногу!“ Била је ово препознатљива реченица која је значила да стижу уважени гости из Београда. По оној народној „Какво печење, такво решење“ рађала се нада да ће Ћуприја да добије неку повољност у односу на друге општине. Међутим, није било баш увек тако. У Централној Србији је постојало некада... Continue Reading →
Душан Стаменковић 
Скорашњи коментари